Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Светска бронза радости и разочарања

Светска бронза радости и разочарања
(Фото Ројтерс)

Сви љубитељи атлетике још се сећају како је Ивана Шпановић блистала прошлог лета у Москви на Светском првенству на отвореном док је стајала на победничком постољу са бронзаном медаљом око врата. У Сопоту на 15. светском првенству у дворани на њеном лицу није било осмеха, ни сјаја у очима иако је поново око врата имала бронзану медаљу...

Као и у Москви Шпановићева је била успешније од своје велике Ривалке Дарје Клишине, али њихов дуел овог пута није одлучивао о расподели медаља, јер је Рускиња била далеко од ње, а у први план избиле су Францускиња Елоиза Лезије и, помало неочекивано, британска вишебојка Катарина Џонсон-Томпсон...

Повела је Францускиња са 6,72, Британка је одговорила личним рекордом од 6,81 у трећој серији, а Францускиња је изборила златну медаљу скоком од 6,85 м у последњој серији.

Елоиза Лезије није атлетичарка која се нашла неочекивано на почасној позицији. Има 26 година, личне рекорде 6,91 и 6,90 у дворани, ове сезоне је прескочила 6,92, а актуелна је шампионка Европе на отвореном (6,81 из Хелсинкија 2012) и вицешампионка Старог континента (6,90 из Гетеборга 2013). Сребрна Катарина Џонсон-Томпсон је вишебојка, а скок удаљ јој је најбоља дисциплина и њему се океренула када није успела да у петобоју избори норму за учешће на Светском првенству...


Најбоље на свету: Катарина Џонсон-Томпсон, Елоиза Лезије и Ивана Шпановић (Фото Ројтерс)

Наша рекордерка у Сопоту освојила је трећу медаљу за нашу атлетику и прву за њен лепши део будући да су прве две освојили Драган Перић (кугла, бронза 1995) и Драгутин Топић (вис, сребро 1997), али незадовољство сопственим учинком могло се видети после њеног скока од 6,77 м у последњој серији када је схватила да није успела да се помери са треће позиције. Разочарана, ухватила се за главу, а нешто доцније то је потврдила у изјави за сајт Светског првенства:

„Пре две недеље у Истанбулу сам прескочила 6,92 м. Желела сам да такав резултат поновим овде, где је то важно, и тако себи наметнула притисак који је довео до овако слабог резултата. наравно, задовољна сам медаљом, али резултат је морао да буде бољи. Срећа данас није била на мојој страни”.

И добро је што је Ивана Шпановић незадовољна резултатом, али може да буде задовољна што је на два узастопна светска шампионата освојила медаље и усталила се у светском врху пре 24 навршене године. Отуд и позив да ове сезоне учествује на свим митинзима Дијамантске лиге...

– Медаља на Светском шампионату је фантастичан успех, али оно што је Ивани донело медаљу у Москви на светском шампионату на отвореном, овде у Сопоту није функционисало. У доскоку није успевала да направи прогресију и ту је у сваком скоку губила од 15 до 30 сантиметара... Мој први утисак је да је све оно што јој је доносила техника губила у том сегменту скока, али Ивана заслужује само честитке и похвале јер је и упркос томе била у борби за злато до последњег скока – рекао је у разговору телефоном Горан Обрадовић.

Тај последњи скок наше рекордерке био је њен најдужи скок у јучерашњем финалу. У серији без осцилација скакала је на високом нивоу од 6,68 м преко 6,64, 6,71, 6,68 и 6,64 до 6,77, а у том последњем покушају, чак и занемаримо грешку коју је уочио њен тренер могла је да се вине до злата само да је боље налетела на одразну даску, јер јој је врх патике био удаљен 11,4 сантиметра...

Међутим тандем новосадске Војводине не мора много да жили због овог. Ивана је већ наш најуспешнији атлетичар, једина са медаљама са светских првенстава у на отвореном и у дворани, а на лето у Цириху на Европском првенству имаће прилику да се реваншира Францускињи Лезије и Британки Џонсон-Томпсон.

----------------------------------------------

РЕЗУЛТАТИ ФИНАЛА

Скок удаљ: 1. Лезије (Француска) 6,85, 2. Џонсон-Томпсон (В. Британија) 6,81, 3. Шпановић (Србија) 6,77, 4. Проктор (В. Британија) 6,68, 5. Полк (САД) 6,61, 6. Добија (Пољска) 6,52, 7. Клишина (Русија) 6,52, 8. Јардер (Шведска) 6,36.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.