„Сви моји путеви воде ка Србији” Арноа Гујона

БЕОГРАД – За време Првог светског рата и после Срби су имали Арчибалда Рајса да их хвали, саветује и опомиње, а данас је „Службени гласник” представио његовог „наследника” Француза Арноа Гујона коме је обајавио дебитантску документаристичку књигу „Сви моји путеви воде ка Србији"

У Клубу - књижари - галериј Гласник данас су о књизи у којој њен аутор рекапитулира деценијски труд да помогне Србима са Космета говорили, осим аутора, дипломирани филолог Гордана Милосављевић Стојановић и директор Сектора за издавање књига.„Гласника” Никола Вујчић.

Милосављевић је нагласила да је вредност ове књиге што нас њен аутор посматра из свог „француског” угла, истина, добронамерно, али је свестан и добрих и лоших страна српског менталитета.

Према њеној оцени књига која припада публицистичко-докуметаристичкој прози има све квалитете литерарног дела и 14 поглавља могу да се посматају као целовите приче.

За њу је било откриће како је Гујон сагледао живот у српским енклавама на југу и описала је епизоду како је даровао 12-годишњу девојчицу лутком да би чуо од ње да јој је то прва лутка у животу.

„Ово ме је дубоки потресло јер нисам могла ни да замислим да у нашој земљи има девојчица које се никада нису играла луткама”, признала је Милосављевић.

Како је рекла, Гујоа је на пут ка Србији пре свега подстакла жеља да сазна истину јер он искрено верује у њу и није се мирио са сликом коју су му нудили медији на западу.

„Мислим да би свако требало да прочита ову књигу и види истину о Косову и Србима и хвала аутору што нам показује шта да се ради”, закључила је Милосављевић.

Вујичић је испричао како му је стигао рукопис који га је тако дубоко импресионирао да се определио да га објави. Захвалио се књижевнику Милану Комненићу што га је савршено превео са француског оригинала на српски језик.

За њега је импресиван труд који је Гујон уложио у налажење средстава да би обезбедио хуманитарну помоћ српском живљу у Покрајини, отворио канцеларију своје НГО „Солидарност за Косово” у Грачаници, потрудио се да одлично научи наш језик и живи у Београду већ трећу годину, ожењен Српкињом.

Гујон се захавалио свом српском издавачу јер му је познато како је тешко објавити прву књигу било где у свету и испричао да је баш на овом месту, у овој књижари пре 10 година купио свој први српски речник.

„Моја жеља је била да се књига појави прво на српском језику а у преговорима сам да се објави и у Француској”, додао је Гујон.

Он се без лажне скромности похвалио да је до сада прикупио хуманитарну помоћ у вредности од милион и по евра да је допремио робе у 30 конвоја.

„Одговор зашто сам одлучио да живим у Србији крије се у књизи”, наставио је аутор и констатовао да је „помажући добио сто пута више јер су га они којима је помагао научили да храброст није само мушка одлика, показали су ми право значење речи 'слобода' и да је истинско давање, ако се одваја од сопствених уста”.

Признајући да нема илузија да може променити свет, Гујон је казао да верује да „је барем малкице допринео да буде бољи”.