Вапај стрелаца за подршку

Најстаријем спорту у Србији, у последње две деценије и најуспешнијем, потонуле су лађе некако у исто време док су Андреа Арсовић, Ивана Максимовић и Драгана Тодоровић освајале прво екипно злато у гађању из ваздушне пушке на Европском првенству у Москви.

Жеља стрелаца и стрељачких радника да се стрелиште на Царевој ћуприји, које се на том месту налази од 1851. године реконструише и прилагоди захтевима модерног стрељаштва налетела је на зид неразумевања градских урбаниста и распала се. Због тога је председник Стрељачког савеза Србије Синиша Машовић, одлучио да искористи сусрет с новинарима поводом успеха стрелаца на Европском шампионату и да затражи помоћ од свих који су је, у разним приликама, обећавали и који заиста могу да помогну.

– Захваљујем на честиткама председнику Републике Томиславу Николићу и министру омладине и спорта Вањи Удовичићу, које су преко медија упутили стрелцима поводом успеха у Москви. Стрелцима је потребна њихова подршка. Приликом обележавања 120 година Стрељачког савеза Србије председник Томислав Николић нам је обећао подршку, а сад нам је најпотребнија, јер ћемо у противном добити неадекватан објекат тек нешто бољи од овог који имамо. Тражимо подршку и од Владе и од Министарства омладине и спорта – рекао је Машовић. – Ми не тражимо паре, већ да интервенишу и ублаже неразумевање и отпор бирократа из Завода за урбанизам Београда и ригидан став појединаца из Завода за заштиту споменика културе.

Укратко, стрелцима је потребно модерно за стрелиште, макар за тренинге, ако на парцели на царевој Ћуприји нема довољно простора за објекат у којем је могуће одржавати такмичења (читај: Национални стрељачки центар). Стрелци имају идејни пројекат (архитекта Марио Јобст) којим би задовољили потребе стрелаца ваздушним и МК оружјем, али тај објекат се према тврдњи урбаниста не уклапа у њихову визију простора на Царевој Ћуприји или идејама за његово уређење.

– То је насушна потреба стрељаштва, а због ограничења које трпи простор, одустали смо од изградње мањег објекта за смештај стрелаца и спортске сале. Међутим од нас траже и да из пројекта искључимо и стрелиште за малокалибарски пиштољ на 25 метара, трофејну дисциплину коју су прославиле Јасна Шекарић, Зорана Аруновић, Бобана Величковић и остали. Уложили смо приговоре, али на јавној расправи поводом усвајања „Нацрта плана детаљне регулације за просторно културно историјску целину Топчидер 2”, којим је обухваћена и Царева ћуприја, али они су одбијени. Поред тога траже да објекат укопавамо у земљу иако знају да је убог близине Топчидерске реке пуно подземних вода, а то знатно поскупљује градњу – каже председник ССС.

Синиша Машовић тврди и да су представници Завода за урбанизам Јелена Јовић и Весна Теофиловић користили и нетачне податке – да је стрелиште за 25 метара уклоњено јер је на туђој земљи.

– Чак и да су те приче тачне нема потребe да се износе, јер је наш комшија Завод за израду новчаница, а власник земље коју они и ми користимо је држава Србија. С друге стране кроз поменути Нацрт легализује се дивља градња чији је циљ стицање профита, а ми смо непрофитна организација која представља земљу на међународним такмичењима и то успешно. Наши стрелци су одавно заслужили стрелиште са електронским метама по важећим светским стандардима, а нама се кроз план нуди неадекватан објекат – категоричан је Машовић.

Стрелци су огорчени, како кажу, некоректним понашањем Хиподрома Београд који траже да се стрелци иселе и да препусте свој објекат њима, иако су стрелци на Цареву Ћуприју дошли 61 годину пре Дунавског кола јахача...

Иако су на Царевој Ћуприји већ 163 године стрелци би прихватили и сваку другу локацију.

– Спремни смо за сваку другу опцију и локацију, али да то буде објекат по стандардима Светске стрељачке федерације. Царева ћуприја је у жижи јер је Детаљним урбанистичким планом предвиђено да стрелиште буде на њој, а поред тога ново стрелиште, на ком би могла да се одржавају и међународна такмичења, на другој локацији у Београду би било неупоредиво скупље – закључио је Синиша Машовић, председник ССС.

Живко Баљкас

-----------------------------------------------------------

Да нема МОС и ОКС...

Андреа Арсовић, двострука светска и европска рекордерка, која је на Европском првенству у Москви заједно са Иваном Максимовић и Драганом Тодоровић освојила екипно злато за Србију (прво ваздушном пушком) и сребро у појединачној конкуренцији има добре услове за тренинг ваздушном пушком на стрелишту Партизана, али тренинге за малокалибарску пушку обавља ван Београда.

– На жалост због тога дуго одсуствујемо до куће и све захваљујући подршци Министарства омладине и спорта и Олимпијског комитета Србије. Међутим то се односи само на нас осморо, који се налазимо у програму „Рио 2016”. Остали немају ту прилику, а поготово не млади стрелци којима се ускраћује шанса за напредак – рекла је Андреа Арсовић.

Посебан проблем је МК пиштољ, па сваке године наши стрелци силом прилика остављају доста новца у иностранству, у Бордоу, Осијеку...

-----------------------------------------------------------

Ковилово је приватно

Стрелцима често кажу да им не треба стрелиште јер имају оно у Ковилову. Међутим, немају га, јер је реч о приватном предузећу, а не објекту ССС.

– У Ковилову смо држали Европско првенство и Светски куп, али док је стрелиште за летеће мете можда број 1 у свету, стрелиште за пушку и пиштољ никад није завршено – каже Срећко Пејовић, спортски директор ССС.

– Осим тога Ковилово нам дугује пет милиона динара, јер смо ми морали да надокнадимо њихов дуг Међународној стрељачкој федерацији, да би могли да учествујемо на Европском првенству у Одензеу. Наравно новац је дало Министарство и сад идемо на суд да наплатимо дуг и вратимо новац – додао је Машовић.

-----------------------------------------------------------

Боље и од Кинескиња

Тренер репрезентације за пушку Драган Доневић, уједно и тренер Андрее Арсовић, истакао је да је резултат којим је наша женска екипа освојила злато на Европском првенству чак за три круга бољи од оног који су Кинескиње постигле на Првенству Азије.

Спортски директор Срећко Пејовић је подвукао историјску вредност овог тријумфа:

– Први пут, од 1972. од када се одржавају европска првенства наше репрезентативке успеле су да тријумфују у дисциплини у којој су владале Немице и Рускиње. Поред тога Максимовићева и Арсовићева су освојиле сребро и бронзу у тешком и стресном финалу, а ретко се дешава да два стрелца из једне земље освоје медаље. За екипну медаљу заслужна је и Драгана Тодоровић која је издржала притисак да и донела победу са 0,7 крува над Немицама. Похвале заслужују и Милица Бабић и Андрија Миловановић, који су изборили квоте за Олимпијске игре младих, а штета је што смо у пиштољу, при том мислим на мушкарце и жене, пропустили да освојимо две, три медаље...