Политичари нису сигурица

У недељу ће се паралелно са изборном трком одржати и својеврсно такмичење између кладионица и кладионичара. За многе небитну кладионичарску битку, лансирали су својим изјавама председник Томислав Николић и премијер Ивица Дачић, својеврсним „типовима” на кога би требало ставити паре и сигурно добити.  

Председник Николић је прексиноћ у емисији „Упитник” на РТС-у објаснио да мисли да ће Српска напредна странка (СНС) да победи, јер „анализа једне велике кладионице говори да ће СНС добити 43 одсто гласова”. Николић је признао да се увек кладио на резултате избора јер су кладионице грешиле колики проценат ће освојити. Увек је, каже, добијао.

Премијер и лидер СПС-а Ивица Дачић је гостујући у јутарњем програму Телевизије Пинк рекао да је кладионичарима „сигурица” да одиграју да његова коалиција осваја више од 13 одсто гласова на парламентарним изборима.

Ма колико позиви у кладионицу чудно и неморално звучали, букмејкери, дакле они који одређују квоте за клађење, постали су изјавама двојице првих људи државе респектабилни истраживачи јавног мњења. Њихове процене се не доводе у питање, њима се верује. На тај начин, кладионице су практично у функцији кампање и њихове резултате користи свако за своје маркетиншке потребе. Доказ те тврдње су управо изјаве Николића и Дачића.

Према садашњем стању у једине две кладионице, које су понудиле клађење на изборе, цензус прелази пет партија. То су СНС, СПС, Демократска странка (ДС), Нова демократска странка (НДС) и Демократска странка Србије (ДСС). Судећи по кладионичарским параметрима, Либерално-демократска партија (ЛДП) је на ивици цензуса од пет одсто, следе их Двери са 4,1 одсто, док су Уједињени региони Србије на 3,5 одсто гласова.

Занимљиво је да су прве кладионичарске листе јуче замењене новим. Тако је, по листама, СНС доживео пад са 43,2 на 42 одсто, а ДС је са 9,1 пао на 8,8 одсто. Са друге стране, у кладионицама раст бележе СПС са 13,2 на 13,8 одсто, затим Двери са 3,6 на 4,1 одсто и радикали са 2,6 на три одсто. За један динар уложен у једној кладионици добија се 1,85 динара, док се у другој зарада мери размером један према 1,75.

Инсајдер „Политике”, букмејкер из једне из београдских кладионица објашњава како се одређују изборне квоте:

– Углавном се све своди на информације које се добијају од људи који се баве послом уско везаним за политику. Ту су инсајдери из странака који имају увид у интерна истраживања, као и истраживачи јавног мњења. Паралелно с тим, помно се прате разне анализе и истраживања, али се то често узима са резервом, јер се показало да дају лажну слику. Најбоље је кад се укрсте сви добијени подаци.

Наш саговорник додаје да се за неке понуђене игре узима статистика са претходних избора, док се, примера ради, за одређивање коефицијента колика ће бити излазност узимају временске и друге прилике.

– Првих дана је направљена грешка у очекивању излазности, али је касније на то смањена квота. Примера ради, на прошлим изборима се очекивала мања излазност због Ђурђевдана, док се за ову недељу очекује лепо време, па се самим тим предвиђа већа излазност – каже овај букмејкер.

Он наводи да кладионице такође мењају квоте на изборе, у зависности од уплата које се улажу:

– Много је њих уложило да ће СНС имати испод 43, а исто толико њих је уложило да ће СПС имати више од 13,2, а Двери више од 3,6 одсто. Зато је дошло до промена у односу на њихове првобитне прогнозе.

Осим питања ко ће у недељу освојити колико гласова, дилема је и ко ће више пара зарадити: кладионице или кладионичари. Судећи по неким претходним изборима, кладионице на изборима увек губе. Тако су рецимо на прошлим парламентарним изборима у мају 2012. две кладионице имале губитак, а трећа која је изборе такође имала у понуди, била је на нули. Једини пут да су кладионице биле на добитку десило се у другом кругу последњих председничких избора, када је супротно кладионичарским очекивањима, Томислав Николић победио Бориса Тадића. И саме кладионице кажу да изборне листе стављају у понуду играчима из чисто маркетиншких разлога.

Редакцији „Политике” је познат пример једног нашег честог саговорника који сада не жели да му се открива идентитет. Он је после избора 2008. године, захваљујући делу новца од клађења на изборе, отплатио кредит за стан, користећи просту статистичку анализу.

Наиме, он је, укрштајући податке са ранијих избора, затим проценат излазности и демографску слику неких региона, тачно у број знао колико има Албанаца, Мађара, Бошњака и осталих националних мањина са правом гласа у Србији. Кладионица на такве листе није обратила пажњу, па је чести саговорник нашег листа зарадио довољно новца да изађе из кредитног ропства. На следећим изборима, 2012. године, ситуација је била мало другачија: кладионица је обратила пажњу на неке мањине, али не на све. И тада је био на добитку, али не толиком као 2008. године. Међутим, вероватно су кладионице приметиле на којим листама су изгубиле највише пара, па зато у овогодишњој понуди, осим мађарске листе, нема понуда за клађење на мањине.

Изгледа да су кладионице одлучиле да овог пута и зараде нешто. Није им довољна само бесплатна реклама од председника, премијера и медија.