Скице из живота жена

У Народном позоришту на сцени „Раша Плаовић” у суботуод 19.30 биће одржано балетско вече „One night show”. Кореограф Александар Илић, који је магистрирао на Лабан конзерваторију у Лондону, позвао је своје колеге са лондонске класе: Мачека Кузминског из Пољске, Шин Јунг Парк из Јужне Кореје и Лауру Хеминг из Велике Британије да прикажу своје балетске комаде. У завршници, пошто ће представе бити приказиване једна за другом са паузама између, публика ће видети представу „Госпође”, за коју је Илић радио кореографију, а текст и режију поверио је Дари Де Лука. Илић је организовао аудицију за даме које немају професионално искуство у позоришту, а имају више од 55 година.

Редитељка Де Лука је подсетимо, режирала  и „Баш бајку”, „Писту за Шехерезаду”, „Јелисаветине љубавне јаде”. На сцени „Бошко Буха” изводи се и представа „Легенда о теби”, за коју је Дара Де Лука писала текст и режирала је и која је, за разлику од „Госпођа”, комад о одрастању.

– Овде није реч о драмском тексту у класичном смислу, већ о скицама из живота сваке жене, од тога шта носе у ташнама, па до обрачуна са мушкарцима, каже Дара Де Лука. – Интересује ме феномен женске групе. Мушкарци су организовани у групу и они умеју да се, на пример, окупе око боћања или шаха. А како да се жене боље организују и да буду мање усамљене? Углавном две жене седе на клупи, као пасивни посматрачи у јавном простору и ретко их не видите да играју одбојку или стони-тенис – каже Дара Де Лука.

Она наглашава да на људе у зрелом добу гледамо као на „бића с друге планете”, па се они и понашају у складу са том конвенцијом.

– Као да неке ствари не приличе старости. Зашто гласан смех приличи некоме ко је млад, а не приличи особи која је одрасла. Подједнако право на буку и смех имају сви. Текст се дотиче унутрашњег немира, страха од старења, самоће и болести и сугерише да зрелост можда доноси физичка ограничења, али не и душевна – каже редитељка.

У представи се изговара реченица „Сви смо ми исти као на школском одмору”, јер жене које су се упустиле у овај изазов, јесу и радознале, храбре и младе, иако имају од 60 до 80 година. А госпође су: Лепосава Станковић, Радојка Ментовић, Љиљана Младеновић, Милана Вучковић, Мира Иванчевић, Нада Ћулибрк, Нада Кецман и Теодора Сујић.

Једна од њих, Мира Иванчевић, професорка физичког, каже да се текст дотиче тема од дечјих љубави, када су дечаци вукли девојчице за кикице, до зрелог доба када ти исти људи данас причају о слушним апаратима.

– Ако жена у пензији џогира или вози ролере, сви се чуде зашто то ради, уместо да чува унуке – помало негодује Мира Иванчевић.

У представи игра и Теодора Сујић, публициста, која је била саветник девет министара у Министарству културе. По њеном роману „Capsella bursa pastoris” Александар Илић написао је комад „Празник љубави”, у „Мадленијануму”. – Ми смо се сложиле да се не сложимо с тим да пензија значи да смо отписане, јер се енергија не добија чувањем, него само радом. Пишем о балетској игри, путујем, учим, сазнајем и пишем. Године не откривам, јер треба дами дозволити мало кокетерије – каже госпођа Теодора.

М. С.