Милион људи видело Теслину урну

Највреднија српска урна – кугла која чува посмртне остатке Николе Тесле, похрањена у музеју посвећеном овом научнику, где ју је за више од пола века видело око милион поштовалаца – на први поглед, не варничи попут његових највећих изума. Пепео оца трофазне струје почива у посебној просторији и није предвиђено да се око њега појављује електрицитет, али управо су варнице оно што је у последњих месец дана проузроковала дискусија око тога где би ова научна „реликвија” требало да буде смештена.

Шта год да буде одлучено и која год страна да превагне, у Музеју Николе Тесле позивају се на документа која се овде чувају у збиркама с његовом заоставштином. У Музеју тврде да не постоји ниједан запис нити било какво сведочанство о томе да се велики проналазач изјаснио како и где жели да почива.

– Због тога су о свему што је повезано с његовом сахраном и заоставштином одлучивали његови најближи сродници – сестрић Сава Косановић, а по његовој смрти 1956. и Теслина сестричина Милица Трбојевић – истиче кустос Милица Кеслер.

У Музеју тврде да на основу Теслиних бележака није спорно да је он признавао своје српско порекло, али није негирао ни да је амерички грађанин.

– Чињеница је да је Тесла 1892. посетио Београд. За њега је организован пријем код краља Александра Обреновића, као и сусрет с Јованом Јовановићем Змајем и вечера код индустријалца Ђорђа Вајферта. Чињеница је да је био у контакту и са Србима у Америци. За његову урну овде је пројектован меморијални простор који није осмислио било ко, већ врхунски ствараоци, попут Марија Маскарелија, Небојше Митрића и Милана Палишашког – каже Милица Кеслер.

У Музеју Николе Тесле данас се чува чак 156.000 листова докумената, 1.000 фотографија и око 1.100 личних предмета, као и књиге из његове библиотеке.

– Наша идеја је да се његова урна не одваја од тих предмета, јер постоје бројни примери у свету да у истој установи почивају посмртни остаци познатих личности и њихова заоставштина – поручује наша саговорница.

Милица Кеслер додаје да, на основу њихове грађе, велики проналазач није често изражавао политичке ставове, али је 1941. у САД отворено позивао да се помогне борба против окупације Југославије.

– По свему што је записао и читао, могло би да се каже да је био космополитски настројен. Али оно што је тачно јесте да је Тесла словио за интересантну личност у јавности још за живота и да су га пратиле многе мистерије. Тако је постао и уметничка инспирација, па су у делима неких стваралаца објављивани бројни измишљени интервјуи с њим који побуђују машту – каже Милица Кеслер.

Управо је сврставање Тесле у сферу модерне уметности и фикције делимично допринело да се око овог генија и данас испредају митови. И док се америчка јавност често бави контроверзама око његових проналазака и тешко доказивим чињеницама, попут оних да је надреално супероружје – зраци смрти – његово дело, или да је допринео „Филаделфија експерименту” када су, наводно, нестајали бродови, у Србији је честа тема интересовања и његов приватни живот, прецизније – однос према пореклу, породици, коренима... Тај део Теслине биографије поново је актуелизован после иницијативе о премештању његове урне, као и спекулација о томе шта је желео да поручи пред крај живота.

– Оно што Теслина документација потврђује јесте и то да пред смрт није остављао никакву посебну поруку. Последње што је записао, према ономе што је Сава Косановић сачувао, биле су научне формуле за неки од његових проналазака – закључује Милица Кеслер.

Никола Белић

-----------------------------------------------------------

Новац га није занимао

Никола Тесла преминуо је 7. јануара 1943, у 87. години, а на комеморацији је говорио и градоначелник Њујорка Хенри Лагвардија.

– Могао је постати најбогатији човек у Америци, али једноставно није то желео. Желео је успех који је наменио другима. Он је волео људе и био је научник – геније, песник науке. Новац га није занимао, а све што је постигао, учинио је у складу са својим природним даром, који му је у његовој родној земљи подарила мајка – поручио је тада Лагвардија, говорећи о Тесли.

Опроштајни говор написао је Словенац Луј Адамич, а хрватски виолиниста и Теслин пријатељ Златко Балоковић и хор „Слован” извели су композиције „Аве Марија” и „Тамо далеко”.

Заоставштина и урна поверени су његовом сестрићу Сави Косановићу, који је плаћао лежарину за Теслине ствари у магацину на Менхетну.

Сава је 1951. прихватио да се све Теслине ствари пренесу у Београд, а у ту сврху је 1962. године основан и његов музеј у главном граду тадашње Југославије. У Музеју Николе Тесле кажу да је Косановић уједно био и председник Комисије за Теслину заоставштину.

– Косановић је био у дилеми и да ли би Теслина урна требало да остане у САД. После његове смрти 1956, његова наследница постала је Милица Трбојевић, ћерка друге Теслине сестре. Уз њено одобрење, урна је 1957. пренета у наш музеј – наводи Милица Кеслер.

-----------------------------------------------------------

Сава Косановић – министар краљеве и Титове Југославије

Теслин сестрић и српски и југословенски политичар Сава Косановић био је активан и у предратној и у послератној Југославији. Секретар Самосталне демократске странке Светозара Прибићевића постао је 1926, а 1927. први пут је постао народни посланик. Већ 1928. повео је иницијативу против полицијске репресије и корупције. Пред потписивање Тројног пакта јавно се супротставио фашизму, а као министар снабдевања у влади Душана Симовића ушао је после пуча 27. марта 1941. Наводно је дошао у сукоб с већином својих колега који нису подржавали партизане, а од априла 1942. до 1944. живео је у емиграцији у САД. У јулу 1944. постао је министар у влади Ивана Шубашића и прешао на Вис. Од марта 1945. био је министар информација у влади Јосипа Броза, а од 1946. амбасадор у Америци и члан више дипломатских делегација, међу којима су и оне на ванредним заседањима Уједињених нација. У Југославију се вратио 1949. и ту обављао још неколико функција.

-----------------------------------------------------------

Браон очи у пасошу, зелене у митовима

Милица Кеслер каже да су предмет спекулација постали не само Теслини проналасци и списи, већ чак и његов физички изглед.

– Поједини посетиоци тврдили су нам да је Тесла имао изразито зелене или плаве очи, што је и данас могуће пронаћи у неким списима. Поседујемо два документа – Теслин аустругарски пасош и потврду да је ушао на територију САД. У обе ове исправе, с обзиром на то да тада није било фотографисања путника, у физичком опису путника наводи се да је Тесла имао браон очи. Која је вероватноћа да су цариници две такве државе могли да погреше – пита Милица Кеслер.