Ђоковићево привикавање на протезу

Јесенас је Новак Ђоковић прекинуо Надалову серију победа и почео своју. Стао је у Мелбурну, баш на свом најуспешнијем терену и баш од почетка сарадње са новим главним тренером, Немцем Борисом Бекером. Наставио је прекјуче, великом победом на Роџером Федерером и самим собом, у финалу Индијан Велса: 3:6, 6:3, 7:6(3). Силну радост после четири месеца без финала, најпре је поделио загрљајем са добрим старим Марјаном Вајдом, пошто је први пут дошао ред да Словак замени Немца – према унапред утврђеном распореду за ову годину.

За све нас који гледамо са стране, ситуација делује јасно: Вајда је талија, а Бекер уљез. Додали бисмо: немачки тенисер се никада није бавио тренерским послом него је радио као телевизијски коментатор, сарадња два шампионска ега је тешко могућа, тим који побеђује се не мења... и још штошта. И све то изгледа логично, али проблем није у раду са Немцем, него у самој потреби Ђоковића да нешто промени после седам срећних година. Бекера је ангажовао још јесенас, оног дана када га је Рафаел Надал сменио на врху светске листе и управо су мотиви те промене оно што га мучи. Повод за корените промене је била фуриозна Надалова 2013, а разлог је знатно старији, у жељи да понови непоновљиву 2011, време у којем је био ванземаљац.

За пад расположења, жеље, енергије, није било довољно да се промени фризура, Ђоковић је желео радикалну новост, нови почетак. То је и добио. Са Бекером је као са новом протезом уместо ослабелих зуба: привикавање је дуго, али са вером да ће гристи јаче и сигурније. Сада ту веру искушавају непријатна питања о очигледној разлици резултата са два тренера. Уз све сопствене сумње, Новак се труди да и остале убеди, а залог су многе раније одлуке које је успевао да оправда:

– Сваког дана сам разговарао са Борисом телефоном, он се чуо са Марјаном и пратио сваки меч. Марјан ме веома добро познаје, радимо осам година и за мене представља више од тренера. Он је огромна подршка, ментор, старији брат и отац, како год желите то да назовете. Имамо сјајан однос, а Борис је нови у тиму и још се упознајемо. Наравно, људи се питају да ли Борис треба да буде ту, али тек је почетак сезоне. Сви радимо заједно, нема никакве разлике. Борис је сада главни тренер, Марјан то поштује и ја то поштујем.

У данашњем врхунском тенису нико не може дуго да издржи у петој брзини. Памтиће се Федерерове, Надалове и Ђоковићеве године, као и Марејов полугодишњи искорак, али укупна тензија велике четворке је пала, сваки по мало осцилира. Тако је и почела 2014, Вавринкиним упадом међу колекционаре гренд-слем титула, те учесталим падовима фаворита. Зато су Ђоковић и Федерер заслужили аплаузе у Индијан Велсу, јер су издржали нападе на империју, каквих ће бити све више. Зато је и Ђоковић био велик на путу до 17. титуле на мастерс турнирима, посебно на менталном плану:

– Поносан сам на ово достигнуће. Не само због титуле, него зато што сам неколико пута преокретао резултат. Побеђивао сам у дугим мечевима, успевао да се вратим када испустим сервис за меч, а такве ствари доносе самопоуздање. Дошао сам овде први пут без титуле у сезони, још од 2006. Врло је специфична ситуација – знам да играм добро и да сам много тренирао, али када изађете на терен разне мисли пролазе кроз главу, треба све то превазићи. Успео сам на крају да надмашим себе у том погледу.

Успео је други тенисер света још нешто, на општем плану. Управо сарадњом са Бекером довео је сам себе у искушења која ће га раздрмати и – ако их преброди – уродити напретком. Ова је недеља огроман изазов на том путу: на клупу се враћа Бекер, а Ђоковић може да оправда своју стратегију промене тренера само на један начин – другом узастопном титулом на америчком тлу. То је равно подвигу, али и огромна мотивација за исцрпљујућу репризу која предстоји.

----------------------------------------------

Вајда: Мора да се навикне на друге тренере

Марјан Вајда гледа на промену главног тренера очински благонаклоно:

– Навикао је да ме види у ложи, навикао је на моје методе, тренинге, примедбе током мечева и све је ишло глатко. Очигледно је да му је важно моје присуство. Мора да се навикне на друге тренере поред мене, али то није лако и потребно је време. Начин на који радимо је много другачији него начин на који комуницирамо ван терена.

----------------------------------------------

Надал одмиче 2.230 поена

На врху АТП листе предност Надала у односу на Ђоковића се смањила на 2.230 бодова. Наш тенисер има сада 10.900, а трећепласирани Вавринка готово дупло мање (5.650), односно 500 поена више од Ферера. Федерер је поново у првих пет, а Изнер у десет. Јанко Типсаревић је 69, Душан Лајовић 89, док је Виктор Трицки испао из првих 100.

----------------------------------------------

Јелена шеста, Ана 13.

Јелена Јанковић је са осмог места светске листе стигла до шестог, а Ана Ивановић пала са 12. на 13, пошто је испред ње сада победница Индијан Велса Флавија Пенета. Бојана Јовановски је напредовала до 40, а Весна Долонц пала на 116.