Стрес и емоције

Интернационална реч стрес данас се често користи у различитим значењима. Она звучи некако научно, медицински – као нека дијагноза. Зато многи приписују стресу значење болесног и поремећеног.

Реч стрес долази од латинског strictus, а у енглеском језику је у употреби од почетка 14. века у значењу „затегнут”, „напет”. Под стресом се означава оно стање које настаје у неком предмету, организму или особи када делује нека спољашња сила која се назива стресор. У том значењу појам стрес се прво користио у физици, касније у биологији, а последњих деценија у психологији.

Организам је у стресу сваки пут када је нарушена његова унутрашња равнотежа деловањем неке спољашње силе или стања (стресора). Тако, на пример, када је у његовом окружењу висока температура, организам мора да покрене одређене механизме хлађења како се не би превише загрејао и како би очувао своју нормалну температуру.

Док је стрес могуће мерити у физици и биологији, ствари су комплексније када говоримо о психосоцијалном стресу. Главни разлог је у томе што однос између особе и одређеног догађаја није механички, узрочно-последичан. Људи не реагују на догађаје као такве, већ на оно значење и ону важност које тим догађајима приписују. А људи се, као што је познато, веома разликују по томе како тумаче и како вреднују исте догађаје. Зато стрес није толико објективна, колико је субјективна категорија.

Да би особа била под стресом, потребно је да неку ситуацију или догађај доживи као негативан, супротан њеним вредностима и уверењима. Не само да особа треба ту ситуацију или догађај да доживи као угрожавајући већ треба да га доживи и као важан. А управо је овај контекст у којем настаје стрес идентичан контексту у којем настају непријатна осећања. Оваква осећања осећамо онда када проценимо да се налазимо у ситуацији која угрожава неку нашу вредност – која је важна на негативан начин. Она нас покрећу на акцију штићења дате вредности и прилагођавања. Дакле, стрес није ништа друго до доживљавање непријатних осећања.

Као што су непријатна осећања део свакодневног живота, и стрес је саставни део живота. Постоје теорије према којима би живот без икаквог стреса могао да угрози здравље. Зато постоји подела стреса на добар, који води адаптацији, и лош – дистрес – који не води адаптацији. У језику осећајности то значи да постоје непријатна осећања која су примерена, адекватна и која нам помажу да преживимо и да се заштитимо, али и непримерена, неадекватна, па чак и патолошка осећања која погоршавају животну ситуацију „хранећи” сама себе. Када реч стрес заменимо непријатним осећањем, јасније се размишља. Тајна управљања стресом је у управљању својим непријатним осећањима.