Без мржње и склоности

Не знам како да почнем. Па, ево нека то буде са Тацитом, са оном његовом глосом из Анала: sine ira et studio – без мржње и склоности, што савршено одговара контроверзама из твог текста „Зашто Чеда а не Кустурица?”. Драги Пурке, веома сам се изненадио читајући тај твој текст у „Политици”. Веома ми је жао због свега што си ту написао, јер смо ти и ја, стари полувековни другови, ти један од десетак преживелих из четрдесетих година прошлог века. Студирао си филм у биоскопу мога оца када смо се заједно одушевљавали са Жаном Габеном, Харијем Бором, Лујом Жувеом, Сесил Б. Демил, Гретом Гарбо, Каради Каталин, али и филмовима „Пастир Костја”, „Велика илузија”, „Петар Велики”, одакле смо ти и ја повукли љубав за уметност, уметничко стваралаштво и уметност уопште. Увек си био на правој страни и као мангупчић, као фудбалер, као симпатично ђаче чачанске гимназије, напредни омладинац, млађани партизан и ругалица немачким тенковима, као новинар и, најзад, синеаст светског реномеа. Имаш стално име у историји српске културе на коме ти могу завидети све врсте суревњивости и ривалитета; зато си обавезан да чуваш то своје завидно стечено име.

Због тако богате и бурне животне сторије, не могу а да се не запитам, а и тебе да питам, шта ти је требало да се на прагу десете деценије, уместо да уживаш у плодовима свог рада, упушташ у данас најпрљавији занат на свету, закорачиш у политику, а знаш да је политика на стаништима каква је „Плава птица” из твоје мале вароши. Тај непотребни залазак ти је дозволио да изговараш нелепе речи о свом великом колеги Кустурици, који је после одласка Павића и Сарамандића, пантократор свеукупног нашег културног ареала, стваралачка личност подједнако високо уважавана и цењена, како на истоку, тако и на западу, личност која има највиша светска признања за своја уметничка дела, уметник коме су широм отворена врата свих светилишта планетарне културе. Помињати Кустурици Брионе крајње је неукусно и неумесно, јер је то личност која је сем свог врхунског филмског стваралаштва и писац и музичар и необичан градитељ какав није познат у нашој историји. Ни Мокра Гора, ни Андрићград не би била у стању да изгради ниједна наша државна установа. Све што је остварио, све остаје и оставља величању Србије, онако како су то некада чинили капетан Миша и Илија Коларац.

Кустурица је то могао постићи, јер се није интересовао за беле јахте, за „Боса”, за „Ролекс”, за „Картијеа”, за „Фабержеа”. Све своје снаге и иметак упрегао је у одбрану и афирмацију српске културе.

Драги Пурке, од тебе се није очекивало да упућујеш прекоре врсном новинару Батићу Бачевићу, поготову што за то нису постојали никакви разлози. Батића сам упознао пре десет година када сам са двојицом пријатеља посетио НИН с намером да их подсетимо на годишњицу смрти њихове легенде Стеве Станића. На том састанку упознао сам господина Бачевића и био сам импресиониран његовом озбиљношћу и посвећеношћу темама о којима смо разговарали. Од тада високо ценим његово сјајно перо, високи професионализам који га је уздигао до највиших места у „Политици”. Било ми је веома жао да се једној таквој личности упућују ироничне инсинуације.

Не пишем ово да браним Емира или Батића, њих више него довољно брани њихов ауторитет, пишем да браним твој ауторитет који исхитреном непажњом доводиш у питање.

На крају да те подсетим на најцрњу ноћ коју смо заједно доживели у лето 1941. када су после поноћи у твоју и моју спаваћу собу упали обезљуђени фелџандарми са гвозденом кифлом око врата и одвели нас преко пустога града (док је трајао полицијски час) на Градски трг, утрпали у камионе и одвели у мркли мрак.

Данас у историји, на један непознат начин, једна монструозна, планетарна челична кифла обавија се око наше планете и свака реч која јој погодује, снажи затирање наше цивилизације, подржава апокалипсу будућности света. И зато у име наде да се не понови још страшнија катаклизма, морао би нешто да кажеш што би одговарало извињењу. Ти то умеш самосвојно и духовито, то траже твоји другови од тебе. То је људски.

Као кад из ведра неба пљусне неки залутали облак, па га брзо угаси сунце, тако би се могла примити и ова непријатна сторија.