Среда, 26.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вакцине ван домашаја

Лекари, посебно педијатри и епидемиолози, већ годинама инсистирају да и у Србији деца добијају исте вакцине као и њихови вршњаци у ЕУ. Нарочито им је било важно да се уведе такозвана петовалентна вакцина, која истовремено штити од дифтерије, тетануса, великог кашља, дечје парализе и инфекције клицом ХиБ (стручним језиком, то су бактерије из групе хемофилус). Многобројни су разлози за прелазак на савремене вакцине.

Пре свега, тако се за трећину смањује број долазака лекару ради вакцинације. Важно је и што су реакције много блаже, највише зато што компонента против великог кашља садржи само три до пет, уместо неколико хиљада супстанција, колико их има у старој вакцини са целим мртвим клицама. Додатна предност је што компонента против дечје парализе искључује било каква изненађења, која, додуше са учесталошћу знатно мањом од један на милион, могу да уследе после коришћења такозване живе вакцине.

Педијатри већ десетак година сматрају својом професионалном обавезом да родитеље ставе пред дилему да ли ће да се определе за застарелу, али бесплатну вакцину, или за бољу, али скупу. Тако се дошло до апсурда да скоро 40 одсто родитеља плаћа оно што им је држава наметнула (вакцинација деце је законска обавеза). Много гора је сурова социјална стратификација одојчади према породичном имовном стању, уз усађивање осећања кривице родитељима што својом немаштином излажу принове избежном болу.

Сигурно је да једна сиромашна земља не може својим грађанима да пружи све благодети медицине 21. века. Међутим, имајући у виду паритетну куповну моћ, у Србији се годишње по глави становника троши oко 1000 евра, што је много више него у низу земаља из окружења. Ми смо, нажалост, у европском врху по нецелисходности трошења здравственог динара. Уз то, чак и најсиромашније земље морају да одреде приоритете, а вакцинација је најбоља и, с тачке гледишта користи по здравље, најисплативија мера коју нуди савремена медицина.

Суочени с аргументима, врхови наших здравствених власти су коначно одустали од анахроног програма имунизације и ту промену подржали одговарајућим прописима. Тек тада су се обелоданили проблеми. Држава није издвојила средства за набавку вакцина, а своју неспремност да поштује законске одредбе правда провидном тактичком акробатиком. По већ понављаном сценарију, тендер се распише у последњем тренутку, уз услове који су неприхватљиви, а онда се констатује да нема понуђача.

При том се подгревају ксенофобичне страсти поруком да стране компаније баш нама неће да продају вакцине, уз алтернативну конструкцију, за мање наивне, како постоји наводна несташица вакцина у свету. Несташица, наравно, постоји уколико је рок „одмах”, али је сваком произвођачу циљ да произведе и прода што више својих производа. 

Куриозитетом се сматра што су власти месецима игнорисале апеле представника индустрије, па су тек 26. децембра 2013., само пет дана пре планираног преласка на петовалентне вакцине, са „чуђењем” констатовале да је произвођачима важнији божићни одмор од једног, било из незнања било намере, нереалног захтева. Анегдотски звучи и одлука да се 17. јануара 2014. распише тендер за другу половину текуће године. Како би се искључила могућа изненађења, предвиђено је да се испорука обави у року од три дана после потписивања уговора. Тај услов би, наравно, једино могао да се испуни трљањем Аладинове чаробне лампе.

Планови производње праве се према израженим потребама купаца. Сама производња вакцине захтева 22 седмице, а томе је потребно додати још бар шест седмица за припреме. Ево зато изазова нашим здравственим властима: распишите одмах тендер за 2015. годину, па ће се лако разјаснити мистерија „недостатка” вакцина на тржишту.

Универзитетски професор, председник Лиге за имунизацију

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.