Чекајући новог министра

О здрављу нације ускоро ће да брине нови министар, за последњих пет година то је четврта промена. Надам се да ће се нови министар задржати дуже и бити у прилици да уради више. Исто тако се надам да неће бити лекар, да мандатар неће опет поставити неког од успешних стручњака да води министарство и тако ускрати добре услуге свим пацијентима. Наравно, надам се и да неће поставити неког неуспешног стручњака, мада би такорист за пацијенте била позитивна.

Светска банка је још двехиљадите године саставила упутство за земље источне Европе, парафразирано, оно гласи: Не одводите успешне лекаре из ординација да раде у државној администрацији, штета је много већа од користи. Шта је подлога ове логике? Пре свега, чињеница да су лекари по својој вокацији окренути скоро искључиво једној области, лечењу пацијената, а када имају овлашћење да воде здравствену политику они све активности усмеравају у том правцу, Међутим, здравство и лечење нису исте категорије, посао Министарства здравља јестеда брине о здрављу нације, а лечење је у том оквиру један, релативно мањи сегмент. Код нас је годинама улога министарства сведена само на уређење области која спроводи лечења, то јестна активности којеобухватају рад здравствених установа, док брига о здрављу нације није чак ни формално посао министарства. Када одлазе, министри увек као своје успехе наводе набавку медицинске опреме, док за последњих десет година нисмо ниједном чули о доприносима надлежних у смањеном броју оболелих или смањеној смртности становништва. Да се наше министарство усмерило на широку област бриге о здрављу грађана, становници Зрењанина не би доносили флаше неисправне воде пред зграду владе, тај проблем би био приоритет министра здравља и он би се на састанцима владе борио да се он хитно реши.

Осим бриге о здравом окружењу, министарство мора да утиче на промене ризичног понашања појединца, јер онодиректно оптерећује здравствени систем земље.

ЕУ је последњих година посебно усмерена на борбу против злоупотребе алкохола, с обзиром на то да је Европа регион с највећом потрошњом алкохола у свету, а источна Европа је на првом месту. Европски стручњаци су проценили ризике злоупотребе алкохола за настанак малигних и кардиоваскуларних обољења и цирозе јетре и учешће особа под дејством алкохола у убиствима-самоубиствима, насиљу и саобраћајним несрећама. Према последњим подацима (2009 година), штетне навике у потрошњи алкохола су рангиране као трећи фактор ризика по здравље, а годишње због злоупотребе алкохола превремено умире 12 одсто мушкараца и два процента жена, док је процењен економски трошак ЕУ 125 милијардиевра. Ситуација у Србији је следећа: не знамо потрошњу алкохола по становнику, немамо процену негативних последица, ни процену трошкова, једном речју,то никог не занима или можда код нас злоупотреба алкохола и није проблем. Наравно, ЕУ је донела низ програма за смањење потрошње алкохола који се крећу од фискалних мера до нових правила о рекламирању и условима продаје.

Ако поново добијемо лекара на месту министра бојим се да ће се он (или она) опет посветити само болницама и опреми, мада и ту има много посла. Али то значи да ће здравље нације и даље бити на листи чекања. Моја искрена препорука за доносиоце одлука: пробајте бар једном да на ово важно место поставите особу изван медицинске струке, има довољно места за лекаре на функцијама помоћника и секретара. Такав министар неће бити подложан утицају разних лобија и професионалних веза, а он (или она) ће радити много више,јер ће морати да се доказује и лекарима и грађанима. Мислим да нећемо изгубити много чак и ако та особа не успе да побољша здравље нације, јер нису успели ни сви други пре ње, а с новим профилом министра можда успемо да испунимо неке обавезе које држава има у очувању здравља својих грађана.

Стручни сарадник, Економски Институт, Београд