Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Чекајући новог министра

О здрављу нације ускоро ће да брине нови министар, за последњих пет година то је четврта промена. Надам се да ће се нови министар задржати дуже и бити у прилици да уради више. Исто тако се надам да неће бити лекар, да мандатар неће опет поставити неког од успешних стручњака да води министарство и тако ускрати добре услуге свим пацијентима. Наравно, надам се и да неће поставити неког неуспешног стручњака, мада би такорист за пацијенте била позитивна.

Светска банка је још двехиљадите године саставила упутство за земље источне Европе, парафразирано, оно гласи: Не одводите успешне лекаре из ординација да раде у државној администрацији, штета је много већа од користи. Шта је подлога ове логике? Пре свега, чињеница да су лекари по својој вокацији окренути скоро искључиво једној области, лечењу пацијената, а када имају овлашћење да воде здравствену политику они све активности усмеравају у том правцу, Међутим, здравство и лечење нису исте категорије, посао Министарства здравља јестеда брине о здрављу нације, а лечење је у том оквиру један, релативно мањи сегмент. Код нас је годинама улога министарства сведена само на уређење области која спроводи лечења, то јестна активности којеобухватају рад здравствених установа, док брига о здрављу нације није чак ни формално посао министарства. Када одлазе, министри увек као своје успехе наводе набавку медицинске опреме, док за последњих десет година нисмо ниједном чули о доприносима надлежних у смањеном броју оболелих или смањеној смртности становништва. Да се наше министарство усмерило на широку област бриге о здрављу грађана, становници Зрењанина не би доносили флаше неисправне воде пред зграду владе, тај проблем би био приоритет министра здравља и он би се на састанцима владе борио да се он хитно реши.

Осим бриге о здравом окружењу, министарство мора да утиче на промене ризичног понашања појединца, јер онодиректно оптерећује здравствени систем земље.

ЕУ је последњих година посебно усмерена на борбу против злоупотребе алкохола, с обзиром на то да је Европа регион с највећом потрошњом алкохола у свету, а источна Европа је на првом месту. Европски стручњаци су проценили ризике злоупотребе алкохола за настанак малигних и кардиоваскуларних обољења и цирозе јетре и учешће особа под дејством алкохола у убиствима-самоубиствима, насиљу и саобраћајним несрећама. Према последњим подацима (2009 година), штетне навике у потрошњи алкохола су рангиране као трећи фактор ризика по здравље, а годишње због злоупотребе алкохола превремено умире 12 одсто мушкараца и два процента жена, док је процењен економски трошак ЕУ 125 милијардиевра. Ситуација у Србији је следећа: не знамо потрошњу алкохола по становнику, немамо процену негативних последица, ни процену трошкова, једном речју,то никог не занима или можда код нас злоупотреба алкохола и није проблем. Наравно, ЕУ је донела низ програма за смањење потрошње алкохола који се крећу од фискалних мера до нових правила о рекламирању и условима продаје.

Ако поново добијемо лекара на месту министра бојим се да ће се он (или она) опет посветити само болницама и опреми, мада и ту има много посла. Али то значи да ће здравље нације и даље бити на листи чекања. Моја искрена препорука за доносиоце одлука: пробајте бар једном да на ово важно место поставите особу изван медицинске струке, има довољно места за лекаре на функцијама помоћника и секретара. Такав министар неће бити подложан утицају разних лобија и професионалних веза, а он (или она) ће радити много више,јер ће морати да се доказује и лекарима и грађанима. Мислим да нећемо изгубити много чак и ако та особа не успе да побољша здравље нације, јер нису успели ни сви други пре ње, а с новим профилом министра можда успемо да испунимо неке обавезе које држава има у очувању здравља својих грађана.

Стручни сарадник, Економски Институт, Београд

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.