Задовољство као стрес

Емоције посредују између душе и тела, припремајући тело за одговарајућу акцију. Како непријатна осећања настају као резултат наше процене да је угрожено нешто што нам је важно, она припремају тело за акцију којом би требало да заштитимо дату вредност. Непријатна осећања су означена као стрес како на нивоу доживљаја, тако и на нивоу телесне физиологије. Али шта је са пријатним осећањима попут задовољства, радости и среће – јесу ли и она стресна?

Одговор на ово питање је негативан: пријатна осећања делују антистресно. У телу покрећу физиолошке процесе који су супротни од оних у стресу. Зато стоји да што је више доживљавања задовољства, среће и радости у нечијем животу, то је мање стреса.

Упркос томе, многи мисле да пријатна осећања јесу стресна. Заговорници оваквог погледа сматрају да је за нас најбоље да будемо смирени, у некој врсти равнодушности јер је то најбољи начин да избегнемо стрес. Такав начин живота заиста доводи до смањења физиолошких параметара стреса, при чему се плаћа велика цена: одустаје се од личних вредности и, последично, од властитих емоција.

Други разлог за изједначавање пријатних осећања и стреса је што неки не разликују важан позитиван догађај на који неко реагује емоцијом од пријатне или „позитивне” емоције. Тачно је да позитивни догађаји у нечијем животу могу да буду веома стресни за дату особу, али стрес не чине њена пријатна осећања. Анализа оваквих случајева показује да особа има помешана осећања, тако да стрес чине скривена непријатна осећања. На пример, када неко добије дуго жељено унапређење или велику новчану награду, поред позитивних аспеката тог догађаја особа постане свесна и прикривених негативних а важних аспеката: „Да ли ћу се показати довољно способним на новом радном месту?” или „Не знам шта је најбоље да урадим са толиким новцем?” Из тог разлога, иако догађај јесте позитиван, особина реакција је „негативна”, непријатна емоција, то јест стрес.

Постоји још једна веза између стреса и пријатних осећања: неко пријатно осећање може да постане разлог за настанак неког непријатног осећања. Нису ретки људи који имају „психолошку забрану на срећу” јер верују да би њихов доживљај велике среће могао некако, магијски, да „привуче” велику несрећу. Зато сваки доживљај велике среће постаје магијски опасан, изазивајући страх и забринутост, који веома учинковито кваре доживљај среће, доносећи магијску сигурност.

Наш колективни менталитет се формирао у „зони преживљавања” у којој се велика пажња посвећује угрожености и непријатним осећањима. Зато је потребно да у нашим главама направимо места за пријатна осећања, како бисмо живели мање стресно и квалитетније.