Класичари у водама севдаха

Долазећи из Сарајева, група „Диванхана” београдској публици доноси свежину нових аранжмана традиционалне музике Босне и Херцеговине са посебним освртом на севдалинку, звук који комбинује осећање љубавне чежње и меланхолије, страсти и ужитка, чији корени сежу далеко до Отоманског царства.

Овај бенд основала је група студената сарајевске Музичке академије почетком 2009, да би две године касније доживела извесне измене.

– Мало смо променили и чланове и аранжмане. Прво смо имали певача, а две године касније певачицу. Има нас осам у бенду и већина је завршила Музичку академију где смо се и упознали и из љубави почели да радимо. Имали смо излет у професионалну сферу, издали албум и схватили да публика то прихвата. Почели смо озбиљније тиме да се бавимо, а од 2011. и максимално у то да улажемо – каже Невен Туњић из „Диванхане”.

Недуго потом стигли су у Београд да истраже овдашње музичке студије и могућност да сниме албум.

– У Сарајеву нисмо имали одговарајући простор. У Београду нам се свидео Студио 6 и добили смо позив да за Трећи програм Радио Београда снимимо концерт. Од тада смо стално долазили, снимали песму по песму сваких месец дана, почели да сарађујемо са Светланом Спајић и снимили „Горанску песму”. А „Грану од бора” снимили смо са панчевачким виолинистом Филипом Крумесом – прича Туњић и напомиње да је група до сада снимила два албума: „Дерт” 2011. и две године касније „Биљешке из Шестице”.

На питање како то да класичари заврше у водама севдалинки, одговара да већина босанских породица слуша севдалинке.

– То је саставни део живота. Оне су увек биле уткане у породицу. У четвртом разреду средње музичке школе упознао сам Асима Хорозовића, творца прве босанске националне опере „Хасанагиница”, која се ослања на севдалинку. Преко њега сам уписао компоновање на академији и сада у бенду радим аранжмане, компонујем. Зовем их паметним аранжманима. Све је наше, осим текста и мелодије. Не ослањамо се на традиционалне аранжмане већ радимо наше. Чак смо снимили и неке нове песме које смо нашли током истраживања. На пример, „Гајтано, пиле шарено”, песму из јужне Србије која никада није представљена јавности – каже наш саговорник.

А на севдалинкама се у БиХ и одраста.

– Искрено, смета ми данашња потреба прављења науке од нечега што су људи стварали пре онолико времена. Као што је чиста смејурија и прича да севдалинка припада само једном, босанском, народу. То је традиционална песма свих људи који су живели у БиХ и никако није власништво једног народа. Та музика везује људе после свих дешавања и пркоси предрасудама којима смо окружени – сматра Туњић.

Музичар објашњава и како је група добила име, помињући Мешу Селимовића и старе босанске обичаје.

– Диванхана је део старе босанске куће, некаква претеча дневног боравка у којем су се окупљали људи после напорног радног дана. Седели су и причали и тако су настале многе севдалинке. Тако смо и ми у групи почели. Причали смо, дружили се, читали Селимовића, а он је често кроз своје књиге провлачио реч диванхана – прича Туњић.

На питање како су баш овим послом почели да се баве, каже да у БиХ постоји системски проблем образовања у ком се годишње „избаци милион студената” који потом немају где да раде.

– Тако је и на Музичкој академији. Када смо нас четворица магистрирали одлучили смо да се озбиљно бавимо овом професијом, да од тога живимо. Прошле године имали смо 80 концерата у БиХ, региону и Европи, што значи да од овога може да се живи – искрен је Туњић.

Група је упловила у свет ворлд мјузика који добија све више простора у Европи.

– Свет је прилично засићен мејнстримом. Били смо у прилици да свирамо и у театру „Максим Горки” у Берлину . Чини ми се да је сасвим логичан след да „Диванхана” крене из Босне у Берлин. На концерту је било 60 одсто странаца, а остатак са ових наших простора. И људи су тражили појашњење многих песама, термина севдах – каже Туњић.

Почиње „Тодо мундо” фестивал

„Поновно промишљање Балкана” тема је овогодишњег, трећег „Тодо мундо” фестивала. Како се на фестивалу представља градска музика из нама блиских земаља, ове године то ће бити звуци из нашег најближег окружења.

Фестивал вечерас у Дому омладине отвара Миле Пауновић, један од наших најбољих трубача и бенд „Балкански источници”. Вечерашњи концерт је хуманитарног карактера, а сав приход од улазница биће употребљен за лечење Пауновића и неопходну операцију бубрега.

Друго фестивалско вече протећи ће у знаку домаћег састава „Istanbul night”, аустријског „Приступа” и гостију из БиХ – „Диванхана”.