Ко ће управљати интернетом после Американаца

На скупу крајем марта у Сингапуру, САД су саопштиле да више неће управљати интернетом, то јест да ће контролу над најважнијим функцијама светске мреже препустити неком другом. Одлука многима делује као уступак после афере „Сноуден”, иако технички прислушкивање нема везе са надзором о ком је овде реч.

Интернет је глобална мрежа која не може да се угаси, али да би наш мејл стигао на праву адресу потребно је централно управљање „срцем интернета” – системом домена глобалне мреже (ДНС), који преводи бројеве у интернет адресе.

Ту улогу обавља непрофитна невладина организација „Ајкан” (ICANN), али сваку измену овог адресара мора да потврди једна агенција при влади САД. Американци ово право досад нису злоупотребили, али многима смета и чињеница да они контролишу тако важан ресурс, посебно после Сноуденових открића.

О томе ко ће управљати интернетом од септембра 2015, када САД званично престану да контролишу функције познате као IANA разговарало се јуче у Центру за промоцију науке на трибини „Господари интернета – промена у управљању”.

Данко Јевтовић, директор Регистра националног интернет домена Србије (РНДИС), рекао је да тек почиње процес одлучивања о томе какав ће бити нови модел.

– Због кризе поверења после афере прислушкивања ојачале су снаге које верују да амерички надзор није потребан. С друге стране, неко мора да преузме одговорност. Шта ако нека држава затражи брисање домена највишег нивоа и „Ајкан” то одобри, ко ће вршити корективну функцију. Једна од идеја је фрагментација интернета, али то не би био интернет као овај данас – рекао је Јевтовић.

Пре фудбалској шампионата, у Бразилу се крајем месеца одржава „Нетмундијал”. Говориће се о општим принципима, као што су људска права, приватност, слобода говора на интернету и спречавање прислушкивања, али и о томе како доћи до одрживог модела за управљање интернетом.

И у мечу за интернет супротстављени су исток и запад. Запад се противи јакој улози држава и принципу обичног прегласавања, а залаже се за модел у ком би више актера из целог света равноправно утицало на дијалог и одлуке.

Источни блок би да систем стави у оквир Уједињених нација уз водећу улогу држава, па се ова поларизација понегде представља као дигитални хладни рат.

Владимир Радуновић, координатор невладине „Дипло” фондације и један од организатора „Нетмундијала”, каже да постоји неколико сценарија за даљу контролу кључних ресурса интернета.

– Једна од могућности јесте да остане овако како јесте, што има мана. Постоје институције и организације које су доминанте, а то су најчешће амерички корпоративни сектор, па чак и амерички невладин сектор којег понекад финансира корпоративни сектор. Ако се тако настави врло је вероватно да ће се десити неки нови Сноуден или чак сајбер напад, јер не постоји институција која може на то ефикасно да одговори. Онда може да дође до цепања интернета, што је најнепожељније – сматра Радуновић који је и члан саветодавне групе УН за управљање интернетом.

Кина је прошле године објавила да има комплетно развијену паралелну интернет инфраструктуру. Радуновић каже да је имају и Иранци, али да ником није у интересу да на тај начин ограничи тржиште, док бисмо ми као корисници изгубили све оно што глобални интернет даје.

Други сценарио јесте да државе ојачају своју улогу у оквиру УН и наметну контролу у „Ајкану”, али искуство показује да систем у УН често не функционише или је веома спор, док се интернет муњевитом брзином развија. Такође, у таквим околностима технички сектор и цивилно друштво не би могли да утичу на одлуке.

– Трећи и можда најбољи сценарио јесте мешавина претходна два. Он подразумева нови механизам попут „Ајкана”, у ком не би постојали предоминантни фактори. У „Ајкану” није далеко од реалности да мали утичу на одлуке, јер систем кочница функционише. То је можда најповољнији модел, јер нуди могућности да се проблеми решавају на нов начин тако што ће сви актери утицати на обликовање одлуке, а државници ће на на крају само дићи руку да гласају – објашњава Радуновић.

О даљим корацима за пренос контроле над интернетом одлучиваће се на састанку „Ајкана” у Лондону у јуну.