Срећан сам што је тата мој менаџер

Ретки су родитељи који су личном иницијативом и породичним средствима успели да створе светске асове, као што је то пошло за руком Ђоковићима и Костелићима, али је неупоредиво много више оних чија су деца остала у мраку њихових нереалних, па неретко и болесних амбиција.

Недавна конференција „Улога родитеља у свету спорта”, одржана у седишту Олимпијског комитета Ломбардије у Милану, покушала је да скрене пажњу на значај (позитиван или негативан) „нове значајне полуге спорта”, а нама може да импонује што су Срби на том врло значајном самиту водили главну реч. На лицу места била је и „Политика”.

Зауставити родитеље хулигане

– На једном спортски изузетно развијеном тлу, да се спортски изразим – ми смо узели сва три бода на гостовању и поставили нове стандарде у спорту. Спорт се развија непрестано, а ван терена се припремају победе за оно што ће се догодити на терену – казао је један од организатора догађаја у Милану Александар Авакумовић, један од оснивача „Нове спортске визије”, организације са седиштем у Београду.

– Родитељи су најбројнија категорија која циркулише у свету спорта. Нема потребе да се облаче у одела судија, тренера, чланова управе, већ да имају своје аутентично, родитељско одело, да имају овлашћење да могу кажу шта им се свиђа а шта не. Да би то могли морају да имају своју организацију која ће имати своје званичнике. Једино тако може да се спречи растући талас насиља које врше родитељи на својој деци. Типично хулигански начин понашања.

Авакумовић, аутор запаженог чланка „Мој отац хулиган”, чијем лику и делу је „Коријере дела сера” посветила пуне све стране у свом цењеном културном додатку, успео је заједно са председником Олимпијског комитета Ломбардије Пјерлуиђијем Марцоратијем да окупи више од 70 некадашњих асова, углавном италијанских, а посебан тон дали су наши Дејан Бодирога (потпредседник КСС) и Александар Ђорђевић (кошаркашки селектор).

Кошаркашки савез Србије постаће прва организација у нашој земљи која ће прихватити овај нови концепт спорта и кроз разне програме радиће са родитељима, у жељи да заједно стварају пре свега здраве личности па тек онда добре спортисте.

Бодирога, који је у свом излагању подсетио на то када је са 18 година отиснуо у професионални спорт (Трст, Италија), далеко од дома и родитеља, казао је и ово:

– За каријеру ми је било битно да видим и другачију спортску културу, као што је италијанска, али је од непроцењиве важности било то што сам уз себе имао тренере попут Ћосића и Тањевића. Био сам у здравом окружењу, које је водило рачуна о развоју личности младих играча, имао сам комплетне тренере који су били и педагози, други родитељи, који нису на играче гледали као на број, већ као на личност. Данас у Србији морамо да стварамо амбијент у којем ће то бити принцип: играч као здрава личност, а не као број и шанса за лаку зараду. Веома ми се допало оно што је у свом излагању истакао Филипо Гали, шеф млађих категорија ФК Милано, да се посвети пажња играчима у преломном периоду, од 18 до 21 године, да се заједно с родитељима припреме они који не могу да продуже ка професионалном спорту и да им се нађе право место у друштву. Милано је управо познат по томе јер има читав тим психолога и педагога који раде са децом, а клуб има редован контакт са родитељима и наставницима у школи.

Галинари преко Лесковца у свет

Ђорђевић, који већ две деценије живи у Милану, задржао се после конференције са многима који су говорили, а међу њима било је двадесетак познатих имена  италијанског спорта: многи освајачи медаља у разним спортовима. Говорници нису били случајно одабрани, већ на основу својих личних искустава, врло поучних.

Тако је, рецимо, познати кошаркаш Фернандо Ђентиле рекао да је своју тренерску каријеру запоставио да би притекао у помоћ свом сину Алесандру Ђентилеу (кошаркаш миланског Арманија) који је почео да посрће, да је са супругом дошао код њега да му пере и кува, и да је тако каријере кренула у правом смеру (и други син, Стефано, такође игра кошарку).

Некадашњи кошаркаш Виторио Галинари, отац једног од најбољих италијанских играча Данила Галинарија, објаснио је да је постао менаџер свом сину јер је знао да ће боље од других да усмери свог сина и да му објасни да су поред кошарке важне и неке друге ствари.

Данило, који се из Денвера видео-линком обратио учесницима, казао је поред осталог да се радо сећа свог првог одласка у иностранство, у Лесковац, у Србију, као и да је срећан што му је отац менаџер и што је управо он склопио његов први уговор.

– Тренирао сам синове и Ђентилеа и Галинарија и знам колико су њихове приче поучне и специфичне – каже Ђорђевић.

– На једном састанку, који је уследио после два тренинга, прво лошег па доброг, објашњавао сам Алесандру Ђентилеу неке ствари, било је ту савета, критика, прича, а он ми је на то рекао: „Да све си у праву, али Саша ја имам само 18 година”! Кад ми је то рекао, тек тада сам у потпуности схватио кога имам испред себе. То је ипак дете од 18 година, коме је потребан и други део приче, а не само техника и тактика, већ родитељски приступ. Увидео сам како могу да побољшам тај однос и тако је и било.

А што се тиче искуства са Данилом Галинаријем, наш селектор, иначе амбасадор УНИЦЕФ-а, каже:

– Пред сваку сезону тражим од играча да на једном листу папира напишу нешто о својим мотивацијама и како виде своју улогу и тиму. Он је са својих 18 год испунио цео папир, видело се колико је васпитан, усмерен, а била је то његова прва сезона. Написао је: „Желим да будем узор млађем брату, да завршим школу, породица ми је јако важна, желим да зарадим поштовање својих саиграча свакога дана на терену”. Имао је огроман кредит код мене, стао сам уз њега, и он је то враћао на терену.

Бодирога најављује Водич за родитеље

„Веома смо задовољни и поносни што смо као Савез добили позив на овако реномиран скуп а посебно нас испуњава задовољством то што смо први спортски национални савез у свету – не само када је кошарка у питању – који је припремио и који ће у веома кратком року представити посебан Водич за родитеље.

Тај водич се односи на 30 правила понашања родитеља деце која играју кошарку. Поделићемо га свим родитељима малолетних регистрованих играча и играчица у Србији”, казао је потпредседник КСС Дејан Бодирога.

Бауман: Крупан поен за кошарку

„Веома смо поносни што је управо кошаркашки спорт тај који покреће ову иницијативу везану за третман родитеља, то је веома крупан поен за наш спорт као већ традиционално познат по разним техничким и организационим новитетима авангардног карактера”, казао је Патрик Бауман, генерални секретар Светске кошаркашке федерације (ФИБА).