БРАНИСЛАВ ЛЕЧИЋ: Посвађана два ока у глави

„Црвена звезда и Партизан имају своје традиције, носе имена из доба када смо били у идеолошком систему, па ми је смешно кад чујем да људи хоће да промене име мог Југословенског драмског позоришта, само зато што им смета нека историја. Онда ја на то кажем: „Хајде да све променимо, па и имена Партизану и Црвеној звезди”. Моја порука је: не стидимо се наше историје каква код била. Ова два клуба данас функционишу иако су симболи једног времена које је давно прошло.

Екстремно, та наша искључивост, води порекло од драматичности коју као народ носимо. Морамо да имамо сукоб са другима да бисмо се одредили, а кад нема других, онда се јавља сукоб са самим собом. Али, то може бити и конструктивно, стимулационо, уколико се трудимо да будемо бољи једни од других, али и да не прелазимо црту. То је исто као када бих хтео да посвађам леву и десну руку, леву и десну ногу, лево и десно око…. Потребна су ми оба ока да бих боље видео, обе ноге да бих боље ходао. Тако је са Звездом и Партизаном. Да бисмо имали бољи фудбал, да бисмо за нијансу били бољи људи, не смемо да негирамо оног другог до смрти, јер то је у крајњој мери одраз примитивизма.

То је траума која је присутна у целом српском бићу. Верујем да излазимо из пубертета у којем, као што знамо, индивидуе не поштују саме себе. Мрзимо своје лице због бубуљица, сметају нам уши што су велике, носеви што нису кратки… Сад је ред да прихватимо себе какви јесмо и да своју драматичност сместимо у поверење, то је наш квалитет и наша шанса…

Што се тиче утакмица, нисам више тако чест гост на стадионима. Покушавам да ухватим тренутке када сам слободан. Од пет утакмица погледам једну фудбалску, о другим спортовима и да не причам. У добу сам кад сам очекивао да ћу се више одмарати, међутим, принуђен сам да све више радим јер сам све мање плаћен…

Како сам постао навијач Партизана? To сам наследио од оца. Али никада нисам био слеп у навијању, већ изузетно поштујем Звездине успехе”.

* Глумац, навијач Партизана