Откривен најстарији фосил срца и крвих судова

Према извештајима агенција

Фосил бића налик шкампу, које је живело пре 520 милиона година, са одлично очуваним срцем и крвим судовима који представљају најстарији кардиоваскуларни систем, пронашли су научници у југозападној кинеској провинцији Јунан. Назван Fuxianhuia protensa, ово окамењено створење било је примитивни артропода, група зглавкара са спољним скелетом у коју спадају ракови, попут краба, шкампа и јастога, као и инсекти, стоноге и пауци.

Овај фосил датира из времена Камбријске експлозије, периода карактеристичном по наглој појави многих животињских врста од пре 542 до 530 милиона година.

„Веома ретко тако осетљив органски систем буде сачуван у фосилу”, казао је за Ројтерс палеонтолог Сијао Ма из Природњачког музеја у Лондону, пренео је Танјуг.

Меки делови тела животиња обично брзо пропадну после њиховог угинућа, тако да се у фосилима углавном сачувају само тврди делови, као што су кости, зуби и оклоп.

„Тек у заиста изузетним околностима, мека ткива и анатомски органски системи бивају сачувани у фосилима”, указао је Ма.

Фосил приказује тубуларно срце у средини тела са разгранатим системом крвних судова који воде до очију, антена, мозга и ногу животиње. Кардиоваскуларни систем, у који спадају срце и крвни судови, омогућава кружење крви кроз тело и размену кисеоника и хранљивих материја. Већина животиња има овакав циркулаторни систем.

Откривени фосил баца ново светло на еволуцију телесне организације животиња и показује да су чак и нека од најранијих бића била слична данашњим животињама.

„Закључујемо да је још пре 520 милиона година тај систем био знатно комплексан, посебно када је реч о васкуларизацији главе. То нас наводи на закључак да је за нормално функционисање, мозак ових врста морао да буде добро опскрбљен кисеоником”, рекао је неуронаучник Николас Страусфелд са Универзитета у Аризони, који је учествовао у истраживању.

Fuxianhuia protensa је био дугачак око 11 центиметара, имао је спољашњи костур (егзоскелет), неколико пари ногу и оклоп на глави, као год шкампа. Имао је и више пари антена и ротирајуће очи које су могле да виде под различитим угловима, навели су научници. Живео је у плитким морима, а највероватније је умео да плива, као и да хода по морском дну. Не зна се да ли је био активни предатор или лешинар.