На српски преведена тек трећина законодавства ЕУ

Када је пре неколико месеци стигао захтев Европске уније да Србија треба да има „health card”, у нашој јавности је подигнута велика прашина јер се мислило да се тражи „здравствена картица”. Испоставило се, међутим, да је неко лоше превео енглески израз и да се заправо тражи „здравствени картон” пацијента. А у медијима је касније пренето да ће ова преводилачка грешка земљу коштати чак 20 милиона евра.

Ни термин „gray economy” у ЕУ не значи исто што и код нас. Многи би то превели као „сива економија”, у значењу послова које измичу надзору државе, али тај израз у Унији значи „економске активности којима се баве пензионери”, а наша сива економија тамо је „black economy”.

„Ако у вези са овако једноставним терминима долази до забуне, онда ваља бити веома опрезан када је реч о далеко сложенијим концептима којих је право ЕУ препуно”, упозорава Мила Ћиповић Глигорић, помоћник директора Канцеларије за европске интеграције у Сектору за координацију превођења. Јер, погрешним преводима може се не само ускратити нечије право или наметнути нека неоправдана обавеза, већ из тога могу да проистекну и значајне финансијске последице.

Превођење европских правних тековина (такозваног „акија”) један је од услова за приступање Србије Унији, дефинисан и у преговарачком оквиру Брисела усвојеном у децембру прошле године, уочи отварања преговора са нашом земљом. О коликом је послу реч, можда најбоље сведочи чињеница да је превођење био један од највећих подухвата већине садашњих чланица ЕУ и у просеку је трајало око пет година.

Србија у овом тренутку већ има 66.000 страна европског правног поретка на српском језику. Мада је то практично трећина актуелног европског „законодавства”, које је, према проценама, сада „раширено” на око 180.000 страна, ипак је немогуће прецизно рећи колико ће страна морати да буде преведено. Јер, европско право се непрестано увећава новим актима. Наша саговорница каже да годишње „расте” чак по 5.000 до 6.000 страна Службеног листа ЕУ, па ће „Србија, највероватније, бити обавезна да направи своју верзију правних тековина ЕУ од око 200.000 страна Службеног листа ЕУ”. Поред тога, број страна за превођење био би готово дупло већи ако би се рачунало на основу преводилачких страна, што је, иначе, прецизнији метод.

„Темпо израде националне верзије правних тековина ЕУ до сада је пратио потребе за усклађивањем прописа и њиме можемо бити задовољни”, каже Мила Ћиповић Глигорић, и истиче да до сада преведени прописи представљају и даље радну верзију, јер се налазе на разним нивоима стручне, правнотехничке или језичке редакције, неопходне да би се дошло до најбољих превода. Њима су обухваћене све области права ЕУ, како примарно европско законодавство (рецимо, оснивачки уговори), тако и секундарно (које чине одлуке органа европских заједница, попут регулатива, директива, препорука и мишљења), а „које су за превођење номиновали надлежни државни органи и организације из њихове надлежности”.

Превођење европрописа почело је и пре него што је то постала званична обавеза. Још 2004. године, у време Државне заједнице СЦГ, урађен је пилот пројекат, у оквиру којег је 2.170 страница преведено, језички и правно редиговано, а пет година касније, Канцеларија Владе Србије за европске интеграције установила је систем превођења европских тековина.

Истовремено, припрема се и посебна база термина, Евроним, како би се дошло до јединствене терминологије права ЕУ на српском језику. „ У овом моменту, Евроним садржи око 10.000 стручних израза у разним контекстима, а унапређен је у погледу структуре садржаја и функционалности. Такође, наша је жеља да послужи и као нека врста форума за стручну јавност, где бисмо могли да добијемо сугестије за решење термина, нарочито оних нових, који се односе на институте права ЕУ који у нашем законодавству још не постоје, а потребно је већ сада наћи прави израз за њих”, објашњава Мила Ћиповић Глигорић, од које сазнајемо да је до сада у свим фазама процеса – превођењу, стручној редакцији, правнотехничкој редакцији и језичкој редакцији, организацији, координацији и контроли – радило око 300 људи, а да ће њихов број у будућности бити већи.

А колико помажу преводи које је Србија добила од Хрватске пре четири године, када је речено да је то 80 одсто европског законодавства у том тренутку? То су, каже она, биле радне верзије које су могле да послуже за оријентацију, али не и за потпуно преузимање и замену домаћих превода. „За нас су значајне хрватске верзије које су објављене у Службеном листу ЕУ. Оне нам могу помоћи да боље разумемо неке комплексније правне концепте или нове концепте које још не познајемо, али и даље не могу заменити сам процес. Превод превода не може имати квалитет као кад преводите текст са оригиналног језика”, наглашава Мила Ћиповић Глигорић.

Остаје, ипак, чињеница да је размена превода међу суседима показатељ добре регионалне сарадње, какав је и прошлогодишњи српски поклон црногорској влади. А Србија је своје преводе ставила на располагање и другим државама у региону које би због сличности језика могле да се њима послуже.