Госпођа Наста и Мудрица међу птицама

Птице су као људи. Воле, певају, осећају, а неке чак и говоре, макар то било само пуко понављање неколико речи. Уметница Мика Ловре била је инспирисана овим животињама, па је тако настала њена изложба „Птице” коју је представила у галерији „Сингидунум”. Поставку чини четрдесет радова рађених сувом иглом, у линорезу и линогравури.

Госпођа Наста, Радојка, Зафир, Станоје... тако се зову Микине птице. Оне чак попримају и човекове особине и то углавном оне племените.

– Нисам склона да критикујем. Немам потребу да тако посматрам свет око себе, мој мото је да прихватам живот какав јесте, па тако и своје пријатеље, сараднике и све оно што ме окружује – каже ауторка, па појашњава да је заокупљена својим стваралаштвом потпуно разбила предрасуде да гавран доноси несрећу. – Зашто – пита се она – упоређивати брбљиву жену са чавком. Вређати некога изјавом „као да ти је сврака попила мозак” или особу која се издваја од других означавати као „црну врану”.

– Нема птица злослутница, и кад су грабљивице оне носе своје добре особине. Сова рецимо није само грабљивица, она је посебна или чак савршена по томе што може потпуно да окреће главу јер су јој изразито крупне очи потпуно непокретне – са жаром прича домаћин изложбе, не кријући радост што сваки рад поткрепљује сазнање да су „птице божја бића” – ово је и истоимени назив књиге коју препоручује својим гостима да прочитају.

Посетиоци су били сагласни да је испред њих прича о животу, али и нама самима. Уметница је дајући имена композицијама као што су „Ведри песимиста”, „Весник”, „Ноћна стража”, „Мудрица” показала своју намеру да искаже стање духа, животне појаве и особине птица, спајајући их тако у целину оптимистичког тона. Графички листови Мике Ловре су њен дневник и осликавају њену унутрашњост, а неки су приметили да коментаришу и нашу свакодневицу.

Мика Ловре (41), рођена је у Ливну. Дипломирала је на Факултету примењених уметности, одсек зидно сликарство. Члан је УЛУПУДС-а. Радове је до сада приказивала у нашој земљи и иностранству.