За шта су све министри били пред судом

Јожеф Каса – Пред Посебним одељењем за организовани криминал Вишег суда у Београду (Специјални суд) одговара због оптужби да је с још 13 окривљених, искоришћавањем службеног положаја и овлашћења, одобравао банкарске гаранције, кршећи законске и подзаконске акте и интерне прописе банке. Окривљени су на овај начин, од 2005. до краја 2011. године, оштетили „Агробанку” за 6,73 милијарде динара, а за приближно исту суму спорним предузећима којима су кредити одобравани прибавили противправну имовинску корист.

Момчило Перишић – Некадашњи потпредседник владе за одбрану и безбедност и начелник Генералштаба Војске Југославије два пута је одговарао пред судом: Хашким, због ратних злочинау БиХ и Хрватској, и пред домаћим (некадашњи Окружни суд у Београду) због шпијунаже. Иако је у првостепеном поступку пред Хашким трибуналом у септембру 2011. године осуђен на казну затвора од 27 година, у жалбеном поступку пет месеци касније ослобођен је одговорности.

Поступак због оптужби за шпијунажу у корист Сједињених Америчких Држава покренут је 2002. године, а од 2005. је у прекиду због Перишићевог одласка у Хаг. Ако је судити по незваничним информацијама, готово да је извесно да ће поступак против некадашњег начелника ГШ бити обустављен, али није познато с којим образложењем. Према једној верзији, то би могло да буде застаревање с обзиром на то да ће дело бити преквалификовано у одавање државне тајне, које застарева после 10 година. Према другој, тумачење ће се засновати на деловима Закона о Војсци РС који кривично гоњење „препушта цивилном правосуђу”. Појашњења ради, оптужницу против Перишића подигло је Војно тужилаштво које је накнадно „угашено”.

Душан Михајловић – Некадашњи министар полиције одговарао је по тужби коју је против њега поднео некадашњи шеф бироа Владе Србије за информисање Владимир Беба Поповић. Он је тужио Михајловића јер је у оквиру организоване медијске кампање током 2007. године, у 47 текстова „на најгрубљи начин клеветао бившег шефа владиног Бироа за информисање, у вези са његовом улогом у Влади покојног премијера Зорана Ђинђића”.

Драган Веселинов – Иако је породица Катарине Марић, која је погинула 15. априла 2003. године када је возило у којем је био тадашњи министар пољопривреде прошао кроз црвено светло, ударио у бандеру и „покосио” девојку, иницирала покретање поступка против њега због давања лажног исказа, он није одговарао. Бранећи се, Веселинов је поновио свој ранији исказ пред Окружним судом да је његово службено возило, којим је управљао Бакалов, прошло на семафору кроз зелено светло. Кривично ванпретресно веће тадашњег Другог суда преиначило је раније решење истражног судије о спровођењу истраге против Веселинова и као неоснован, одбио захтев породице Марић да се истрага спроведе.

Марија Рашета Вукосављевић – Некадашњој министарки саобраћаја и телекомуникација судило се пред Вишим судом у Београду због злоупотребе положаја. Теретила се да је са сарадницима учествовала у малверзацијама приликом израде пројекта и реконструкције Терминала 2 и ВИП салона на београдском аеродрому током 2003. и 2004. године. Пресудом Вишег суда у Београду 18. јула 2012. године, Марија Рашета је ослобођена одговорности.

Предраг Бубало – Некадашњи министар за економске односе са иностранством с још седам сарадника ухапшен је 14. јуна 2013. године. Како је саопштено после хапшења, Бубалу се на терет стављало да као члан владе одговоран за приватизацију није учинио ништа да спречи преузимање акција „Луке” испод тржишне цене. Наводно је био обавештен да се ради нова процена вредности капитала „Луке”, а није наложио да се спроведе надзор над радом Агенције за приватизацију и Акцијског фонда и да се преиспита донета одлука о преузимању акција од луксембуршке фирме „Вордфин” чији су крајњи власници у тренутку куповине били Милан Беко и Мирослав Мишковић. Тужилаштво за организовани криминал је подигло оптужницу против Бубала и осталих окривљених.

Велимир Илић – Одговарао је пред судом зато што је 2003. године шутнуо и вређао новинара некадашње ТВ Аполо из Новог Сада. Парница са Јешићевим одштетним захтевом од 9,5 милиона динара покренута је још 2003. године, али се тужени није одазивао судским позивима. Очи у очи, први пут су се срели после девет година од инцидента, пред Основним судом у Новом Саду. Некадашњи Општински суд у Новом Саду донео је још 2006. године правоснажну пресуду, на коју је Илић уложио жалбу. У поновљеном поступку донета је, а касније и потврђена, пресуда да Илић новинару на име одштете треба да исплати 1,3 милиона динара.

Драган Шутановац – Бивши министар одбране је крајем 2007. године тужио некадашњег градоначелника Свилајнца Добривоја Будимировића Биџу због његових навода да је „деведесетих радио као члан обезбеђења високих функционера ЈУЛ-а Ненада Ђорђевића и Зорана Тодоровића Кундака”. Правоснажном пресудом Будимировић је обавезан да Шутановцу исплати 300.000 динара. Касније, у јулу 2008. године, Чедомир Јовановић је Шутановца тужио због изјаве да „Чеда сада покушава да повеже Бориса Тадића с криминалцима чија је љубав и батица био он сам”. Бивши министар одбране ће 20. маја сести на оптуженичку клупу Првог основног суда у Београду због оптужби да Агенцији за борбу против корупције није пријавио власништво над станом у луксузном стамбено-пословном објекту у Скерлићевој улици на Врачару.

Саша Драгин – Пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду, с још 40 оптужених, одговара због оптужби да је злоупотребама оштетио „Азотару” за око 25 милиона евра. Терете се да су, супротно уредбама Владе Србије, продавали регресирано минерално ђубриво од јула 2009. до октобра 2011. године. Крајем октобра прошле године полиција је Тужилаштву за организовани криминал поднела нову кривичну пријаву против Драгина због сумње да је омогућио уношење опасних материја у Србију, њихово прерађивање и складиштење.

Јасна Матић – Некадашња министарка за телекомуникације и информатичко друштво ухапшена је 25. марта са још три сарадника са којима је радила у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза СИЕПА због сумње да су злоупотребом службеног положаја државни буџет оштетили за око 120 милиона динара. Сумњиче се да су од 2006. до 2013. године закључили 1.339 фиктивних уговора о ауторском делу између запослених у СИЕПА, као физичких лица, и саме агенције. Чекају се резултати истраге.

Оливер Дулић – Тужилаштво за организовани криминал је, после допуне истраге, у марту ове године, по други пут подигло оптужницу против Оливера Дулића, некадашњег министра за заштиту животне средине и просторног планирања, његовог тадашњег сарадника Небојше Јањића и Зорана Дробњака, директора „Путева Србије”. На терет им се ставља злоупотреба службеног положаја приликом издавања дозвола за рад предузећу „Нуба инвест”. Према тврдњама тужилаштва, издавањем захтеваних дозвола омогућено је „Нуби” да приступи изградњи оптичке мреже каблова на државним путевима којима управљају „Путеви Србије” и то на најважнијим коридорима од Београда до границе с Хрватском, Мађарском, Румунијом, Бугарском и Македонијом.

Горан Кнежевић – С још десет осумњичених, Кнежевић је ухапшен 1. октобра 2008. године. Чланови групе сумњичили су се да су под унапред договореним условима, избегавајући прописану законску процедуру и по знатно нижим ценама од тржишних добијала у дугорочни закуп на 99 година градско грађевинско земљиште на најатрактивнијим локацијама ужег центра Зрењанина. Теретили су се и да су мимо закона додељивали послове физичко–техничког обезбеђења свих јавних манифестација и скупова, као и свих објеката за потребе СО Зрењанин, агенцији „Гвозден”. Полиција је тврдила да су чланови групе на овај начин остварили имовинску корист у износу од преко 3,5 милиона евра на штету буџета СО Зрењанина. Кнежевић и његови сарадници су 1. новембра 2012. године ослобођени оптужби.

Мирослава Дерикоњић