Стратегија младог Клеја

Пре више од четири деценије Љубомир Љубојевић се винуо у шаховски врх, прошао све углове велике сцене и стигао до трећег места на светској рејтинг-листи, у ери доминације Каспарова и Карпова. Ни данас у нашој земљи нема шаховског саговорника са бољим увидом у савремене тенденције, ни са јасније формираним ставовима које је увек спреман да изнесе. Иако већ две деценије не игра активно, прати сва актуелна збивања, често као гост великих такмичења и свуда радо виђен коментатор.

Београдског велемајстора смо замолили да изнесе своје виђење велике промене која је настала убедљивом победом (6,5:3,5) Норвежанина Магнуса Карлсена (23) против Индијца Вишванатана Ананда (44), у мечу за титулу светског првака, одржаном у индијском Ченају, прошле године.

Шта значи појава Карлсена за шах?

Подстицај популарности. Први Скандинавац на светском врху, момак из земље са врло високим животним стандардом. Иако је имао широк избор, посветио је целог себе шаху, професији која му не гарантује удобан живот. Таква посвећеност се обично награђује, јер у животу нема времена ни енергије да се све постигне. Унео је много светла у већ замрачени свет шаха.

Како може да се опише његов стил?

По начину на који намеће свој таленат, подсећа на Карпова. Разликује их што Карлсен припада ери компјутерског размишљања, док је Карпов интуитивно избегавао грешке. Ако се некада гладијаторство испољавало кроз доминацију личности, данас се та врлина достиже привикавањем на компјутерски начин размишљања. За врхунске резултате су увек биле потребне јаке психичке и физичке компоненте. Карлсен јесте дете информатике, али се бави спортом више од својих конкурената, атлетски је грађен, што појачава шаховску моћ. Његов несвакидашњи таленат је да осећа с ким треба ући у прагматичну борбу, а с ким у креативну. На пример, знао је да са Анандом не треба да буде сувише креативан. Неко му је можда то саветовао, али више верујем да је такав став изабрао интуитивно.

Како данас гледате на прошлогодишњи меч за титулу?

Вратимо се мечу Карпова и Корчноја из 1974. И тада је међу противницима разлика била 20 година, као између Карлсена и Ананда. Иако је Корчној био боље припремљен, као и Ананд сада, тријумфовала је интуиција Карпова да психолошки сломи противника. На сличан начин је и Карлсен узјахао таласну дужину Ананда. Изгледао ми је као комарац који је жедан крви и упорно зуји око ривала, као млади Касијус Клеј око Сонија Листона. Ананд није могао да осети када ће бити нападнут и после неколико убода све је било готово. У оба случаја је парадокс да млађи добија такву психолошку битку.

Шта мислите о победи Ананда на Турниру кандидата, којом је изборио реванш са Карлсеном?

Има правде! Ананд је био велики шампион и мада на Турниру кандидата није играо најбољи шах, Каиса му је била наклоњена. Искрено, ја сам навијао за Левона Ароњана, играча широких могућности, који тежи екстравагантним идејама. Гледајући традицију мечева Аљехин – Еве или Ботвиник – Таљ, изгледало би да је Анандов реванш могућ, али се бојим да његове шансе ни у овом мечу нису веће. Да би исправио досадашњу психолошку подређеност, морао би да избрише све емоције из претходних сусрета. У шаху често бива да се у судару два изузетна талента више истакне карактер него шаховска снага.

Ко би од млађих могао да угрози Карлсена?

Фабијано Каруана је већ показао да је опасан противник, јер игра конкретно, осећајући критичне тренутке, који су Ананду често измицали. Иако је ситне грађе, зна да угризе. На недавном супертурниру у Шамкиру, у директном дуелу се показао супериорнијим од Карлсена и вероватно је заслужио да барем подели прво место. Карлсен није непогрешив. Игра рачунарским стилом, али није рачунар.

Да ли се враћа популарност шаха?

На несрећу, у сиромашнијим земљама са великом традицијом, као што је наша, није се много променило, јер не могу да покрију трошкове врхунских играча. Данас у шах улажу добро стојеће економије, као Швајцарска, Русија, Кина, Индија, Азербејџан, Емирати... Традиционални организатори из Шпаније, Холандије, Немачке, Енглеске и САД – кашљуцају. Изненађује да шах, после великог пробоја на интернету, не добија него губи. Постоје многи сајтови на којима се игра свакодневно, а живих турнира је све мање. Можда на турнирима недостаје више бриљантних партија... У разговору са многим традиционалним организаторима чуо сам да новим звездама недостаје већа отвореност и блискост са шаховским ентузијастима. Некада смо ми проводили дане и ноћи у друштву, иако смо били љути ривали, док се данас млади затварају у своје одаје, уз друштво компјутера. Русија, као шаховска велесила, покушава да исправи тај став играча, организујући коментаре уживо, без помоћи компјутера. Такмичари не би смели да се удаље од публике, да се и организатори не удаље од њих.

Да ли пратите развој наших велемајстора?

На последњем државном шампионату Милош Перуновић ми је деловао најсигурније, као и пре тога, на Европском првенству. Надам се да ће његови најбољи резултати тек доћи. Радује ме да је Александар Инђић победио и наговестио продор у врх нашег шаха. Инђић је веома млад, још увек све много више зависи од његове привржености шаху, него од чисте финансијске подршке. Примери из прошлости су показали да је најважније да се шахиста безрезервно посвети сопственом усавршавању, а да материјална компензација долази спонтано, као награда.