„Гугл” мора да брише податке на захтев корисника

Европски суд правде донео је јуче одлуку да свако има право да затражи од „Гугла” и осталих претраживача брисање резултата претраге који воде до застарелих и ирелевантних података. Највиши суд ЕУ, са седиштем у Луксембургу, поступао је по молби шпанског суда у вези са случајем Марија Гонсалеса. Овај Шпанац годинама води борбу против „Гугла” због тога што се у резултатима претраге појављује застарела вест од пре 16 година да му је кућа одузета због неплаћених дугова.

Пресуда о такозваном праву на (дигитални) заборав изазвала је опречне коментаре. Европска комесарка за правду Вивијан Ридинг поздравила је одлуку објавом на „Фејсбуку” да је то чиста победа у циљу заштите личних података Европљана. С друге стране, борци за слободу изражавања осудили су одлуку која омогућава појединцима да се жале претраживачима на резултате који им се не свиђају, без икаквог правног надзора.

„Гугл” је рекао да је разочаран пресудом и да му треба времена да анализира импликације. Амерички гигант претраге сматра да проблем треба решавати са сајтовима који изворно објаве споран материјал, јер он само избацује линкове. То је у пракси тешко изводљиво, пошто се у ери интернета свака вест муњевитом брзином прошири са изворног на неколико десетина сајтова.

Шта ова пресуда значи за кориснике интернета? Младима који су у разузданом тинејџерском добру постављали компромитујуће фотографије може да буде од користи, јер ће моћи да спрече да фотографије дођу до потенцијалних послодаваца. Практично, свако коме се не свиђа нека прича о себи моћи ће да затражи да се она избрише из резултата претраге, јер се у образложењу пресуде наводи да је неприкосновено право појединца на контролу личних података, пренео је Би-Би-Си. Међутим, „Гугл” може да одбије захтев уколико, на пример, постоји интерес јавности да има приступ тим информацијама.

Уколико „Гугл” (или други претраживач) не одговори на захтев корисника, случај може да се изнесе пред надлежне власти како би се обезбедило, под одређеним условима, уклањање линка из резултата претраге, наводи се у пресуди.

Драган Варагић, стручњак за пословну примену интернета, врло је скептичан како ће ова одлука да се примењује.

– Сасвим је у реду да се уклањају подаци који нису тачни или нису актуелни. Ипак, многи ће покушати да избришу податке управо због тога што су тачни, а не би волели да се виде. Поставља се питање шта је тачно и релевантно и ко ће то да проверава. Друго, може да се комуницира са „Гуглом”, али за њега је карактеристично да врло споро реагује. Може да одговори за пет месеци или годину дана – каже Варагић.

Пошто интернет све „памти”, у резултатима претраге могу да се појаве резултати које је време прегазило. У Шпанији је 200 људи тражило од „Гугла” брисање ружне прошлости. Познат је случај естетског хирурга који је пре 20 година био на суду због једне операције. Ослобођен је, али је проблем настао када је „Паис” дигитализовао своју архиву. Међу првим резултатима претраге његовог имена на „Гуглу” излазила је вест о тужби, али не и да је ослобођен.

Варагић, који се својевремено бавио управљањем репутацијом на интернету, каже да је имао један сличан случај. Клијент је ухапшен, али се на крају испоставило да је невин. Пошто медији увек прате хапшења, а ређе кад је неко пуштен, у првим резултатима претраге излазила је само вест о хапшењу.

– Код таквих ситуација нисте до сада имали могућност да се то регулише осим потискивањем негативних резултата да не буду међу првих 30 или 50. Врло је неизвесно шта ће бити после ове одлуке суда. Убеђен сам да ће бити покушаја цензуре, да ће многи одмах покушати то да злоупотребе. Шта би било да је шпански хирург стварно неког упропастио, ко ће то да пријави „Гуглу” – пита се Варагић.

Ј. Каваја

-----------------------------------------------------------

Скупо потискивање негативних резултата претраге

Људи којима се не допада оно што виде у резултатима претраге кад укуцају своје име могу да ангажују стручњаке да негативне резултате потисну позитивним или неутралним.

– Код управљања репутацијом на претраживачима, прича се своди на то да се инкриминишући резултати потисну изван првих 20 или 50 резултата. Тај посао није нимало јефтин. Не може да се ради мање од шест месеци, а обично траје годину или две. Ипак, имате личности код који ништа не би могло да се уради о том питању, попут Мишковића или Шарића, јер су врло често у медијима – објашњава Драган Варагић, али не жели да каже колико ова услуга кошта.