Гутманова клетва далеко од „Бебиног проклетства”

Безнађе навијача Бенфике, која је осмим узастопним поразом у европским финалима продужила чекање на континентални трофеј на 52 сезоне, још је далеко од агоније кроз коју су прошле присталице једне од највећих институција америчког спорта, бејзбол тима „Црвених чарапа” из Бостона који је шампионски пехар освојио после 86 година без радости. „Ред сокси”, који са тренутном вредношћу од милијарду и по долара представљају један од десет најскупљих клубова светског спорта, победили су несрећу 2004. после највећег преокрета у историји другог најпопуларнијег професионалног такмичења САД (бејзбол иза америчког фудбала, испред кошарке).

За црну серију португалског фудбалског клуба криви се сада већ опште позната клетва тренера Беле Гутмана који је после освајања Купа шампиона 1962, револтиран одбијањем да му се повећа плата, рекао да ће проћи сто година пре него што Бенфика поново приграби неки пехар Старог континента. Бостоново посртање познато је као „Бебино проклетство”, којем су разочарања приписивали многи стални посетиоци „храма бејзбола”„Фенвеј парка”, који је пре две године навршио век постојања.

Име је добило по Бејбу Руту, најбољем играчу свих времена према мишљењу највећег дела бејзбол публике, којег је Бостон 1920. продао „Јенкијима” из Њујорка, с којима ће бити изграђено можда и највеће ривалство америчког професионалног спорта (започето 1901). Да је са Џорџом Херманом Рутом јуниором (1895-1948), којем су надимак Беба дали саиграчи у првом клубу јер је увек био близу тренера, отишао и шампионски пелцер, каже податак да су „Јенкији” у наредних осам и по деценија освојили 26 титула (39 финалних, тзв. „Светских серија”). Пре доласка Бејба нису имали ниједну, а са њим су приграбили четири, почев од 1923. До растанка са играчем с којим су три пута завршили као победници, последњи 1918. године, Бостон је био најтрофејнији клуб, са пет пехара у првих 16 сезона, а исто важи и за период од момента у којем је скршено проклетство. „Ред сокси” су се у последњих десет сезона три пута попели на трон, на којем су и овог часа. Прошле сезоне нико им није давао шансе за врх, јер је претходна била најгора 47 лета уназад, али је завршена првим шампионским слављем пред својим навијачима после 95 година.

Бостонов власник 1920. био је Хари Фрејзи, продуцент који је Рута наводно продао јер му је био потребан новац за финансирање бродвејског мјузикла „Не, не, Ненет”. За момка који је управо оборио рекорд у „хоумран” ударцима, добио је 125.000 долара (данас еквивалентно 1,4 милиона) и позајмицу од 300.000, за коју је дао под хипотеку „Фенвеј парк”. Из Бостона је иначе у „Јенкије” 1921. прешао менаџер, а убрзо и више играча. Деценијама потом, навијачи географски блиских ривала са североистока САД су госте из Бостона почели да дочекују са мајицама на којима су исписивали само 1918.

„Црвене чарапе” су од 1919. до 2004. играле четири велика финала и свако изгубиле после максималних седам утакмица. На прво су чекале до 1946. а најближе слављу биле 1986. против њујоршких „Метса”. При вођству од 3:2 у победама, у десетој измени шесте утакмице (регуларни ток меча има девет) повели су са 5:3. Бацач Калвин Ширалди их је примакао „на милиметар” од победе, избацивши два ударача и сатеравши трећег на само један промашај од пораза. „Метси” су добили са 6:5, па одлучујући дуел са 8:5, а бостонска штампа се први пут расписала о „Бејбовом проклетству”.

Депресија навијача је доцније ишла до те мере да је бивши играч клуба Бил Ли предложио да се Рутови посмртни остаци ексхумирају, пренесу до „Фенвеј парка” и ту упути колективно извињење за то што је продат Њујорчанима. Сујеверни део навијача и данас тврди да је проклетство заправо срушено 2004. месец дана пре плеј-офа када је лопта, међу 35.000 људи на трибинама, погодила 16-годишњег навијача Бостона који је од рођења становао у кући у којој је од 1916. до 1920. живео Рут, избивши му два зуба. Баш те вечери, 300 километара даље у Њујорку, „Јенкији” су пролазили кроз пакао најубедљивијег пораза у клупској историји – Кливленд је бројао до 22:0.

Чудо се догодило сезону након што је Бостон у финалу Америчке конференције изгубио седму утакмицу од „Јенкија”, упркос вођству од 5:2 после седам измена, од палице унука некадашњег члана свог персонала. У октобру 2004. је против истог супарника, на истом степенику, поклекао у прве три утакмице, у трећој чак са 19:8. Ни пре ни после тога нико се није подигао од 0:3 до 4:3 (невиђено у НБА кошарци, догодило се четири пута у НХЛ хокеју). Поноћ је већ била прошла када је у деветој измени четврте битке вођство „Јенкија” од 4:3 пошао да сачува један од најдоминантнијих бацача у завршницама икада, Панамац Маријано Ривера.

Напаћени навијачи Бостона, који ће 2013. поставити рекорд са 820 узастопних утакмица са распродатим картама, збиља нису изгледали као да су клонули духом. Транспаренти „Највећи преокрет икада” и „Четири меча до краја” и даље су били ту. И тог момента коло среће је почело да се окреће. Бостонов тим, плаћен 58 милиона долара мање, славио је у 12. измени, следећи меч на његовом терену је имао 14 и потрајао рекордних пет и по сати, а у Њујорку је поравнато на 3:3. У седмом окршају, пред више од 50.000 шокираних гледалаца на старом „Стадиону Јенкија”, популарно називаном „Кућа коју је подигао Рут”, домаћи су декласирани већ у прве две измене (6:0, после четврте 8:1, епилог 10:3). Напослетку, Сент Луис „Кардиналси”, дужници из финала 1946. и 1967, страдали су у шампионској серији са 4:0. Аутори документарног филма „Бејбово проклетство” из 2003. са Беном Афлеком као наратором, брзо су снимили нови крај...

Актуелни газда „Црвених чарапа” Џон Вилијам Хенри Други (64) у бејзбол је ушао 1991. купивши мали удео у „Јенкијима”, а Бостон је преузео 2002. са фирмом за инвестиције „Фенвеј спорт група”. Ова компанија је од 2010. власник енглеског фудбалског великана Ливерпула којем је недавно замало измакла национална титула, на коју чека четврт века...

Г. Ковачевић