Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Београд лежи на 23 брда

(Фото Л. Адровић)

Београд у целости лежи на брдима. Има их 23.

По азбучном реду прво место заузима Баново брдо које је добило име по Матији Бану из 19. века, дипломати и књижевнику. Следеће је Бањичко брдо познато по некадашњим лечилиштима. Већина суграђана не би ни помислила да је Бежанијска коса заправо брдо, али је и овај брег сврстан међу 23 престоничка узвишења. Следи Везирово брдо на којем су „усидрени” Бели и Краљевски двор.

Око Врачараи дан-данас колају чаршијске приче да се овај брдовити део града први пут помиње 1440. за време опсаде Београда од Мурата Другог. На једном турском плану из 1492. године Врачар се први пут помиње као кула.

Централни престонички кварт дели се на Источни, Западни и Велики Врачар, тачније Звездару. Булевар ослобођења у делу од Славије до Франшад’Епереа дели Врачар на Источни и Западни. Први део протеже се малтене до Звездаре, а другиоко Милоша Великог, болничког кварта и Палате Београд. Занимљив назив понело је Гољино брдо које дели Бањицу и насеље Миљаковац 2.

Дедиње је данас свима познат крајиако не постоје прецизни подаци како му је настало име. Према речима Видоја Голубовића, аутор књиге „Стари Београд – топографски речник”, легенда каже да су у том крају званом „Дедино брдо” боравили дервиши.

Лудо брдо се простире на месту данашње психијатријске болнице „Лаза Лазаревић”. Део Звездаре – Екмеклук, од турске речи „екмек” што значи хлеб, третира се као брдо у историјским списима. То је крај града на делу од Опсерваторије до Цветкове механе.

Падина која води према Београдском сајму на Сењаку овенчана је називом Ђурђево брдо. Ово узвишење се помиње у плановима града до Другог светског рата. За разлику од овог брега, Зелено брдо није толико познато, а налази се у делу Миријева и око Булевара краља Александра.Реч је о делу Звездаре, а име је добило по томе што је то била потпуна голет обрасла само травом.

Четири позната брда која данас окружују Раковицу пре Другог светског рата уопште се не помињу. Јулино, Лабудово и Петлово брдо са једне, као и Канарево са друге стране нису били помињани на мапама предратног Београда, да би њихова данашња имена почела да се појављују на географским картама тек после 1950. године.

Миријевско брдо добило је име по селу које се ту налазило, а Кошутњак по кошутама које су биле чести гости тамошњих шума.

Пашино брдо данас често зову и Лекино.

Ово вождовачко узвишење носи име по београдском паши Сулејману са којим је у Првом српском устанку Карађорђе склопио споразум као гаранцију да ће се породице турских војника безбедно повући према Бугарској. Српски војници прекршили су договор тако да је паша Сулејман погинуо у нападу, на другом крају Београда, тачније код Пашине чесме на Звездари.

Одомаћен назив је и Лекино брдо у част Александра Леке Ранковића.

На списку престоничких узвишења налазе се и Стражевица, Торлак и Топчидерско брдо. За Торлак се везују два тумачења – по једном је ово брдо добило име по некаквом хвалисавцу, а по другом по невештом младићу. Назив Топчидерпотиче од турских речи „топџија дере” и „топчи коју” што значи артиљеријски магацин, то јест топчијино село.

И на крају Хавала, данас позната као Авала, није брдо већ планина јер је виша од 500 метара. Тим бројем је иначе направљена граница у подели узвишења на брда и планине, јер брегови имају надморску висину између 200 и 500 метара.

------------------------------------------------- 

Теразијска греда

Теразијска греда или гребен сеже од Београдске тврђаве преко Кнез Михаилове, даље према Улици краља Милана. И елитни квартови се простиру по брдима. Узвишења обезбеђују егзистенцију, штите од поплава, ерозије тла... Судбина нашег града јесте да је настајао, расте и дан-данас живи на бројним узвишењима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.