Ко је нови Шкоро

Четрнаест година након октобарске револуције која је ваљда, циљ је био такав, разбила мрак у Србији и донела слободу и независно новинарство, добили смо новог борца за слободу јавне речи и исто такво новинарство. Зове се Срђан Шкоро. Ко је Срђан Шкоро? Да ли сте, одговорите себи, искрено, да вас други не чују, ви из руководства УНС-а, НУНС-а, НСПМ пре овог случаја икада чули за тог човека?

Има више од 50 година. Који његов текст памтите, коју уредничку функцију, јуриш на барикаду „државног новинарства”?

Како је, мученик, пропустио силне прилике да се у годинама иза нас докаже као борац за слободно новинарство и слободу мишљења? Откуд сад та храброст достојна народног хероја. Скупљао је, нема друге, све ове године па није имао времена да указује на оно што се са српским медијима догађало од 2000. године наовамо. Добро, ако је све било смиље и босиље за време Ђинђића, Коштунице, Тадића... зашто је ћутао у време Милошевића?

Значи ли то деценијско, упорно, густо ћутање да је у годинама владавине споменутих Срба српском новинарству било боље? Како то да се у Срђану тек сада, на прагу свођења професионалних и других животних рачуна, родила потреба да брани слободу мишљења. Од кога је брани? Од Ратка Дмитровића који га је поставио на висину на којој никада пре није био, који му је у педесет и некој дао шансу да изађе из анонимности, да шета по гледаним телевизијама и прелистава новине, упркос сугестијама из Редакције да је Шкоро „жути”, да је близак ЛДП-у. Неважно, можда је добар шеф деска – казао сам.

Да ли сте, поновићу, икада чули за Срђана Шкора пре него што је у „Вечерње новости” дошао Ратко Дмитровић и поставио га за шефа деска? Грешка. Признајем. Шкоро није за то место, требало ми је два месеца да то схватим (проблем с интелигенцијом), али како, лупао сам се по глави, да смењујем човека након само 60 дана. Крећем да се храним надом у боље, да ће се променити, али џаба. И сменим га. Ништа нормалније у новинарству.

Да ли сам Шкора могао да сменим за два месеца, да заметнем трагове пред вама који ридате над његовом причом, да заиграм на фактор времена, да не повежете РТС и смену? Могао сам, али нисам хтео.

Два су разлога.

Први: Шкоро је био толико лош шеф деска да то више није могло да се трпи. Ни дана.

Други: да сам чекао не два већ пет месеци, шкоробранитељи би рекли да је у питању временски одложена освета.

Сменио сам га, тврде УНС, НУНС, НСПМ, због гостовања на РТС-у, због онога што је тамо рекао. Као, назвао ме Вучић и наредио да сменим шефа деска. Зар неко стварно мисли да је Вучић толико неинтелигентан? Како то, након избора које је добио са малтене двотрећинском већином, може да му смета шеф деска у једном дневном листу? О чему одлучује шеф деска, ако знате о чему говорим. Па Шкоро је – чујем вас како приносите крунски аргумент – засметао СНС-у који је одмах након његовог гостовања на РТС-у издао саопштење. Какав је то доказ, осим што говори да СНС има лошу информативну службу.

Слажем се готово са свим оним што је Шкоро рекао на РТС-у. И шта сад? Хоће ли Вучић, након ове колосалне храбрости, и мене да смени? Кад већ смењује. Чита ли неко од вас „Политику”? Ако не чита рећи ћу да тај лист има рубрику „Погледи” где се једном или два пута недељно појављују аутори са жестоком критиком на рачун Вучића и његове владе. Како то да Вучић још увек није сменио шефа деска листа „Политика”, уредника рубрике „Погледи” или, далеко било, главну уредницу „Политике”? А може да их посмењује, појединачно или у ђутуре, за цирка 15 минута.

Јок, море, њему је главна опасност Срђан Шкоро, шеф деска „Вечерњих новости”.

Да се ми не замајавамо, да не лажемо публику; овде је реч о нападу на уређивачки концепт „Вечерњих новости” који, тај концепт, смета браниоцима Срђана Шкора. Њима је Шкоро средство, инструмент, више им од њега значи лишће опало прошле јесени. Поистоветили се циљеви једне закаснеле личне амбиције и намере да се „Вечерње новости” провуку кроз грађанску, другосрбијанску варикину.

Шкоробранитељима сметају текстови у „Вечерњим новостима” о српској историји, националним великанима, херојствима наших предака, Србима на Косову, у Босни, Хрватској, смета им константно извлачење из заборава (а „Новости” то раде и радиће све док је моја маленкост на челу „Новости”, макар се то окончало сутра) мајора Гавриловића, Милунке Савић, славних битака и генерала из Великог рата, подсећање на српске жртве кроз историју, указивање на чињеницу да Соња Бисерко наноси Србији велику штету, сметају им две стране у „Новостима” на вест о смрти Добрице Ћосића.

Срђана сте већ потрошили, ко је нови Шкоро?

Генерални директор и главни уредник Компаније Новости