Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Не дозволите сајбер криминалцима да дају гол

Не дозволите сајбер криминалцима да дају гол

Бразил је ушао у завршницу припрема за Светско првенство у фудбалу које почиње 12. јуна, а слично се може рећи и за сајбер криминалце. Глобални празник фудбала је одлична прилика да од обожавалаца најпопуларнијег спорта извуку поверљиве податке и новац.

Још пре неколико месеци појавили су се сајтови за продају фалсификованих улазница и лажни наградни конкурси. Последњих недеља стручњаци за онлајн безбедност свакодневно наилазе на веб-странице које имитирају аутентичне домене Светског првенства, његове спонзоре и партнере, укључујући и добро познате брендове. То су такозвани пецарошки сајтови (phishing), на којима криминалци маме кориснике да поделе своје приватне податке, као што су корисничка имена, шифре и бројеви кредитних картица.

„Странице су одлична имитација, па је просечном кориснику врло тешко да направи разлику између преварантског и стварног домена.

Сви лажни домени које смо открили у Бразилу, а налазимо их око 60 дневно, изгледају као дело професионалца”, пише на блогу Фабио Асолини, виши истраживач безбедности у компаније „Касперски”.

Током Мундијала многи ће хтети да на интернету погледају неки резултат или видео-снимак. Требало би да је безбедан сајт чија адреса почиње са „https” (последње слово значи ’сигуран’), али ни то није стопостотна гаранција, јер сајбер криминалци успевају да купе валидне ССЛ сертификате.

Криминалци такође користе легитимне ССЛ сертификате да заразе рачунаре корисника злонамерним програмима, малвером. У једној превари, корисници у Бразилу су добили поруку да су освојили улазницу за утакмицу Светског првенства. Ако би кликнули на линк за штампање карте, он би их довео до дигитално потписаног банкарског „тројанца”.

Други тип напада функционише по принципу упада у неку велику базу корисничких података. Користећи хаковане податке, на пример, од неке онлајн продавнице, преваранти шаљу персонализоване имејлове у којима обавештавају кориснике да су освојили карту за Светско првенство. Поруке, са пуним именом, датумом рођења и адресом, имају прикачен ПДФ документ који је наводно освојена карта, а заправо је такође банкарски „тројанац” – врста злонамерних програма којима се нападају корисници е-банкарства.

Како се сачувати од превара и вируса:

* два пута проверите веб-страницу пре уноса било ког личног податка или поверљиве информације

* сајтови са „https” префиксом су безбеднији од оних са „http”, али им се не може у потпуности веровати

* будите опрезни са порукама од непознатих пошиљалаца, а ако вам неко познат шаље необичне поруке, обавестите га о томе другим каналом комуникације

* избегавајте кликтање на линкове у мејловима непроверених извора

* не преузимајте и не отварајте атачменте (прилоге) од непознатих пошиљалаца

* редовно ажурирајте антивирусни програм

Вируси у реалном времену

Компанија „Касперски” покренула је сајт са подацима који показују како у реалном времену изгледају сајбер свет и његови становници.

Портал kaspersky-cyberstat.com информише о рејтингу најраспрострањенијих онлајн претњи, листи земаља у којима су напади били најчешћи протеклог месеца и приказује листу различитих примерака малвера детектованих тог дана.

Према подацима са јучерашње листе, највише хакерских напада било је у Русији и другим бившим совјетским републикама, мада је међу првих 10 и Хрватска.

Портал сакупља статистичке податке широм света о томе шта људи раде на мрежи, које уређаје користе и са каквим се претњама суочавају.

Подаци о претњама су допуњени статистичким информацијама о укупном броју корисника интернета широм света, укључујући и оне кориснике који су тек недавно открили интернет. Подаци су преузети делимично из клауд базе „Касперског”, а делимично од других извора, посебно онлајн статистичких служби, пренео је Танјуг.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.