Тријумф Енглеске и антијужноамерички пакт

Земља која је измислила и пропустила да патентира фудбал и којој је било испод части да игра на прва три светска првенства (зна се ко је најбољи на свету), дочекала је да 1966. буде домаћин шампионата света и да, после четири бледа учешћа, освоји „Трофеј Жила Римеа”.

Претходна четири излета Енглеза на „мундијал” били су прилично кратки – два завршена већ у групној фази шампионата, а два у четвртфиналу. Пред својом публиком те ране су заборављене, али многи љубитељи фудбала тврде да је победа Енглеске најсумњивији тријумф на свих 19 шампионата света.

Старт домаћина није био обећавајући. Само 0:0 на отварању шампионата

против Уругваја, у досадном мечу у којем су се ривали трудили да не изгубе а не да победе. Преостала два противника у Првој групи Мексико и Француска савладани су са по 2:0. У четвртфиналу против Аргентине десила се „Пљачка века”, дакако, према мишљењу Аргентинаца. Немац Рудолф Крајтлајн је био главни судија овог меча, а то што је у исто време Енглез Џим Фини на сличан начин делио правду у четвртфиналном дуелу између Немачке и Уругваја за Јужноамериканце је био доказ да је постојала енглеско-немачка завера против јужноамеричких тимова и да су судије добиле задатак да је реализују. Било како било, и Енглеска (1:0) и Немачка (4:0) су победили ривале и пласирале се у полуфинале а „ветар у леђа” била су им искључења противничких играча. Фини је искључио двојицу Уругвајаца (49. и 54. минут) али Немци су водили још од 11. минута, међутим Крајтлајнова одлука из 25. минута била је за оно време, а и за ово, сасвим неочекивана.

Крајтлајн је искључио капитена Аргентине Антонија Ратина, а у подугачкој дискусији са судијом „ла Рата” је одбио да напусти терен, чак је тражио и преводиоца, јер му није било јасно због чега је искључен. Преводиоца није добио, а Крајтлајн (био је главни судија финала Купа шампиона између Реала и Партизана) је касније објаснио да је искључио Ратина јер му се није допало како га је Аргентинац гледао...

Предност на терену коју је судија донео домаћину одразила се на резултат и у 78. минуту Џеф Харст је на својој првој утакмици на шампионату постигао леп и надасве важан погодак. У прву поставу ушао је због повреде Џимија Гривса, који је играо у групној фази. У финалу 30. јула Харст је одиграо је утакмицу живота и донео Енглеској титулу.

Будући да је бранилац титуле Бразил елиминисан још у групној фази, умногоме захваљујући судијама које су толерисали погибељну игру Бугара и Португалаца чија је мета био Пеле, у полуфиналу није било ни једног тима из Јужне Америке. У прилог тврдњама Јужноамериканаца да је против њих постојао енглеско-немачки пакт је и чињеница да је меч Бразил – Бугарска судио Немац (Курт Ченшер), а сусрет Бразил – Португалија Енглез (Џорџ Мекејб) и да ни један од њих није искључио играче који су „касапили” најбољег фудбалера на свету Пелеа.

У полуфиналу Енглеска је са 2:1 савладала Португалију (оба гола постигао је Боби Чарлтон), а Немачка, поготком 20-годишљег Бекенбауреа у 67. минуту, СССР са 2:1, а није наодмет рећи да је Италијан Ло Бело у 44. минуту искључио Численка...

У финалу на Вемблију, пред 98.000 гледалаца судио је Швајцарац Готфрид Динст, а немачки љубитељи фудбала, дакако и енглески, али из сасвим другачијих побуда, памте само линијског судију Тофика Бахрамова (СССР)

Утакмица је завршена са 2:2 (1:1) и други пут на светским првенствима одлука о шампиону доносила се у продужецима (1934. Италија је дошла до титуле победивши Чехословачку). У 101. минуту Харст је довео Енглеску у вођство пошто је постигао свој други гол у финалу. Или га није постигао. Та дилема остала је до данас, а онда је пресудио Бахрамов (његово име дато је националном стадиону у Бакуу, који је претходно носио Стаљиново, па Лењиново име). По Бахрамову, лопта је, пошто се одбила од пречке (до тла) цела била иза гол-линије, па се вратила у терен...

Динст је прихватио сугестију Тофика Бахрамова и показао на центар, а девет минута касније Харст је постао први (и једини) стрелац три поготка у финалима светских шампионата – 4:2 за Енглеску.

„Гордог Албиона” још поноснијим учинио је шампионски тим Алфа Ремзија у којем су играли Гордон Бенкс, Џорџ Коен, Џек Чарлтон, Боби Мур, Реј Вилсон, Ноби Стајлс, Алан Бол, Боби Чарлтон, Мартин Питерс, Џеф Харст и Роџер Хант.

Југославија није играла у Енглеској. Трећи пут, после 1934. и 1938, пропустила је светски шампионат и то после три узастопна добра пласмана – два четвртфинала и полуфинала на претходном првенству у Чилеу.

У квалификацијама репрезентацију је водила селекторска комисија у којој су били Александар Тирнанић, Милан Антолковић, Абдулах Гегић и Миљан Миљанић. Стартне победе над Луксембургом (3:1) и најопаснијим ривалом Француском (1:0) најављивале су коначни успех, али већ у наредном колу изгубљене су шансе за одлазак у Енглеску. Пораз од Норвешке, која је сматрана аутсајдером, и то чак са 3:0, над тимом Шкорић, Белин, Јусуфи, Бечејац, Васовић, Поповић, Самарџић, Замбата, Ковачевић, Галић, Скоблар, био је кобан.

Шанса да се „плави” врате на пут за Енглеску била је једино у новој победи над „триколорима” у гостима, а ту наду срушио им је Гонде јединим голом у 77. минуту. Узалуд је била друга победа над Луксембургом (5:2), а узалуд би била и победа над Норвешком у последњој утакмици, па су „плави” у безвољној игри на Стадиону ЈНА Норвежанима препустили бод...

На шампионату у Енглеској први пут на светским првенствима обављана је антидопинг контрола, Фифа је забранила натурализацију фудбалера, а дошло је и до првог бојкота. Шеснаест афричких репрезентација није играло у квалификацијама јер је Фифа одлучила да шампион Афричке зоне не стиче право учешћа на Светском првенству, већ да мора у плеј оф са победником Азијске зоне или Океаније.

„Трофеј Жила Римеа” је украден три месеца пре шампионата, а пронађен је случајно после недељу дана захваљујући псу званом Пиклс, који је због тога добио неколико улога у ТВ серијама и на филму, па је потпуно засенио лава „Вилија”, прву маскоту светских фудбалских шампионата...

----------------------------------------------

Осмо светско првенство

Домаћин: Енглеска (11-30. јул 1966).

Пласман: 1. Енглеска, 2. Немачка, 3. Португалија, 4. СССР.

Финале: Енглеска – Немачка 4:2 (продужеци).

За треће место: Португалија – СССР 2:1.

Број учесника: 16.

Број мечева: 32.

Број гледалаца: 1.563.135 (просечно 48.848).

Систем: четири групе; по две првопласиране екипе иду у четвртфинале.

Најбољи стрелац: Еузебио (Португалија) 9.

Најбољи млади играч: Франц Бекенбауер (Немачка).

Најефикаснија екипа: Португалија 17.

Голови, укупно: 89 (2,78 по утакмици).

Учесници у квалификацијама: 70.

----------------------------------------------

Најбољи тим шампионата

Голман: Гордон Бенкс (Енглеска).

Одбрана: Џорџ Коен (Енглеска), Боби Мур (Енглеска), Винсенте (Португалија), Силвио Марцолини (Аргентина).

Средина: Франц Бекенбауер (Немачка), Марио Колуна (Португалија), Боби Чарлтон (Енглеска).

Напад: Флоријан Алберт (Мађарска), Уве Зелер (Немачка), Еузебио (Португалија).