Овом Ненаду се нисам надао

Ако је судити по наслову најгледаније српске серије чији сам аутор – може се рећи да волим српске пословице. Читаоци ће знати на коју пословицу мислим. Када прозван у тексту под насловом „Навалентни Радош Бајић“ који је уз наднаслов  „полемике” објављен на страницама „Политике” у уторак 27. маја – напросто морам да одговорим, пада ми на памет једна друга српска народна пословица коју је такође забележио велики Вук Караџић.

Она гласи: Не зна шта бесједи – а не уме да ћути...

Мој одговор на поменути текст – био би много бољи када бих знао: који Ненад Ристић га потписује? У ком својству се тај човек јавља, кога представља, кога заступа, чији је адвокат, кога од мене брани – и шта заправо хоће? Да ли је то онај Ненад Ристић, новинар и уредник РТС-а који је у ТВ Дневник РТС-а први увео београдске џивџане, и то у првим минутима – по чему ће остати запамћен? Што је

уистину био наговештај могуће медијске слободе и демократског напретка. Дакле, он мене пакошћу – а ја њега истином.

Да ли је то онај Ненад Ристић који је као директор Телевизије Београд, 1985 године, након ургенције из Централног и Градског комитета СКЈ скинуо са програма авансно плаћене ТВ спотове за видео и документарни филм „Божић у Шумадији“ чији сам аутор? А онда ми је, после два сата чекања испред његовог кабинета, рекао на ходнику: „Што ми, бре, правите проблеме? Какве ми то бадњаке носите по екрану?”

Да ли је то онај Ненад Ристић који је после промена 2000. године у Таковској 10 љубазно дочекао првоборце петог октобра, заклео им се на верност и био в. д. генералног директора РТС-а непуних шест месеци? И на крају – да ли је то онај Ненад које је 26. септембра 2005. године на ружичастој Пинк телевизији у 19.30 минута изговорио: „Добро вече, ви гледате Национални дневник Телевизије Пинк”?

Који је након што је најурен са РТС-а засукао рукаве и поставио темеље

информативног програма Пинк телевизије. Хајде да нагађам – вероватно је то тај Ненад Ристић. Макар по лојалности, оданости, континуитету, образу и верности коју је показао према Радио-телевизији Србије – сигуран сам да је тај. Тај Ненад је данас бранитељ РТС-а? Од кога? Од Радоша Бајића?

Ако се већ, како сам каже, слаже са најважнијом тезом у мом тексту „О фајтеру без предаха” – шта би то желео да полемише са мном? Или се неустрашиви Ненад због нечега толико плашио живог Тијанића? Или тек сада када је Тијанић покојни има храбрости да кали своје фрустрације на онима који се не плаше да кажу да поштују и цене рад овог заиста легендарног директора РТС-а? Не могу баш сви који су на неколико месеци сместили свој тур на врелу фотељу првог човека РТС-а да постану легенде. Да ли је у томе проблем? Да ли та регресија смета Ненаду? Да ли пањка и напада мене, и мој пројекат, који у тексту нисам ни споменуо – а мисли на нешто сасвим друго? Он зна? Хоће ли бити наставка „Равне горе” или неће? Ако хоће – зашто хоће, ако неће – зашто неће? Да ли ће се наставити моја сарадња са РТС-ом, после оствареног шера, то јест удела од 72 одсто у укупној гледаности и рејтинга од преко 35 поена, и уз милионе гледалаца који гледају пројекте чији сам аутор?

Једино што је потпуно и нескривено јасно јесте то – да Ненад Ристић не воли серију „Равна гора”. А вероватно и њеног аутора. То је његово легитимно право. И његова ствар. Све док се претпоставке, наглабања, произвољности и злураде инсинуације далеко од сваке стварности – не покушају пласирати као чињенице.

Мала је утеха то што је „Равна гора” на основу легитимног извештаја РТС-а и надлежних институција најгледанија српска серија у 2014. години. Без обзира на то што је тако „развучена и са празним ходом“, како то тврди приучени Ненад. Разуме се човек, учили су га Малиша, Љуба, Дејан, Вукос, Мухарем...

И на крају, што се „премишљања” в. д. директора Николе Миркова и РТС-а тиче?  Да ли ћу ја овако навалентан да „ишчупам паре” за наставак своје серије – или ће  ми поред тога што нећу снимати бити ускраћено и да слободно мислим, да се повремено јављам у „Политици”? Да имам свој став и суд, о свему што ме окружује, па и о РТС-у. Док траје „премишљање“, саветујем некадашњем директору Ненаду да се подлакти са Субнором – и правац РТС. Још није касно да се распита? Да се каже нека реч? Да се та ствар спречи по савку цену! Да се то коначно пресече. Да се мени ускрате разлози да и даље непријатно притискам. Да се помирим са истином – да Србија неће више да ме гледа. Да се прекрстим и кажем: „Сачувај ме Боже злог језика и ненавидних очију”.