Заслужни уметници су „компромитовано друштво”

Мирјана Радошевић, у свом тексту „Па, чије ли су то паре?” („Политика”, 20. мај), не само да је потврдила изнето у мојој реакцији на њено писање о националним признањима у култури, него ме је уверила да су моје сумње у њене добре намере, нажалост, биле оправдане.

Колоквијални вокабулар „национална пензија”, уместо назива „признање за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина” има тенденцију ниподаштавања тог признања и награђених, а М. Радошевић не схвата да вулгаризацијом овог признања не доприноси стању у култури и да је моју реакцију изазвала својим вишегодишњем увредљивим обрушавања на награђене заслужне уметнике. Рецимо, у тексту „Припрема се закон о укидању националних пензија”, од 16. јуна 2013, написала је да су угледни носиоци овог признања „прилично компромитовано друштво”. Она тврди такође да „Србија нема културу”, што директно девалвира не само награђене, већ све уметнике. Не прихватам да ме ико тако увредљиво сврстава, нити да вређа моје колеге врсне уметнике светског гласа, па у том смислу и говорим, како она каже, „про домо суа”, а не у светлу њеног приземног дискурса.

Поштеније је са њене стране да каже оно што стварно мисли, а то је да се залаже за укидање те награде, па да зато у ту сврху малициозно барата подацима, јер примера ради тврди да се издваја 3,5 милиона евра, иако je реч о дупло мањем износу од 1.769.560 евра за 407 уметника. Такође, говорећи о Црној Гори, она тврди да ово признање добије само троје-четворо уметника годишње и да износи 700 евра. Црна Гора има петнаест пута мање становника од Србије, награда износи од једног до два просечна лична дохотка, односно до 958 евра, а примера ради, 2010. године награђено је 35 уметника, а у Србији 40. Из овога се види да преувеличава све што може да изазове одијум према овој награди и према уметницима.

Њена прича о државном буџету чиста је патетика, али ако већ брине о њему, верујем да ће се заложити да се и спортистима укине то исто признање. Мислим да је време да се Национални савет за културу и уметничка удружења одреде према увредљивој кампањи Мирјане Радошевић против националног признања и заслужних уметника, њихових чланова.

Чини ми се да Мирјана Радошевић користи ову полемику у сврху личне промоције, а најмање у намери да допринесе бољем стању у култури, па у томе нећу више да учествујем, јер: сапијенти сат!

Kњижевник и књижевни преводилац