Драматичне акције спасавања хеликоптером

Огромна маса људи тискала се око хеликоптера који је слетео на једно, могло би се рећи, „острво” на подручју Обреновца, део тла који није био потопљен током недавних поплава. Ротори су радили, пилот је покушавао да снагом моћних мотора одржи летелицу стабилном, да не би превише притисла натопљену земљу и изгубила стабилност у деликатној фази уласка грађана. Више од тридесеторо људи, углавном жене и деца, укрцало се. У хеликоптеру није било места, али људи се нису одвајали од летелице, забринути да неће бити евакуисани.

Пилот је радио-везом позвао колегу мајора Владимира Грбовића, који је летео у близини у другом хеликоптеру, тражећи од њега да ниско прелети изнад њих, како би окупљени схватили да је ту и друга летелица која ће слетети по њих, одмах по полетању прве. Тако је и било, грађани су се умирили и удаљили од хеликоптера који је полетео са евакуисанима.

– Тај призор, људи који се тискају око хеликоптера чији ротори раде на мене је оставио снажан утисак – каже мајор Грбовић, заменик команданта 890. мешовите хеликоптерске ескадриле која је базирана на војном аеродрому у Батајници.

Али, полетање хеликоптера из масе људи није био крај неочекиваних збивања. Испоставило се да је у летелицу ушло мало дете, предшколског узраста, а да је мајка остала на земљи. Припадници војске, који су били с грађанима, нашли су мајку, умиривши је објашњењем да ће и она бити евакуисана. Десило се да је дете превезено у Јаково, а мајка наредним летом на сигурну локацију на подручју Обреновца. Знало се где су и једно и друго, али пошто су повратни летови према поплављеним подручјима коришћени за испоруку хуманитарне помоћи, дете је с пилотима летело на још две-три тачке. У почетку је било уплакано, али убрзо су сузе заменили раздраганост и усхићење због ових летова окончаним сусретом с мајком.

То је само једна епизода из вишедневне акције током које су пилоти извлачили максимум из хеликоптера па и себе. Нису стигли ни да размене сва искуства, да препричају све догађаје чији су били актери.

– Када је вода преплавила Обреновац, у том граду се, заробљен воденом стихијом, у стамбеној згради, нашао и мајор Радован Ђерић, један од најискуснијих пилота наше јединице. И у тој ситуацији помагао нам је информацијама с лица места, јављао нам се мобилним телефоном, описујући шта се дешава. Када су га, пошто су чамцима евакуисани остали станари, извукли из поплављеног подручја, придружио нам се на задацима евакуације грађана и снабдевања угрожених – прича мајор Грбовић.

А то летење, због обима ангажовања и услова под којима се одвијало, далеко је било од редовних задатака. Првих дана видљивост је била лоша, а облачност ниска. На релативно малом простору била је прилична гужва у ваздушном простору, пилотима хеликоптера ВС и МУП-а придружиле су се и колеге из иностранства са својим летелицама. Поврх свега требало је водити рачуна о високим димњацима термоелектране и далеководима, па и путничким авионима који полећу и слећу с београдског аеродрома.

– Потпуковник Мирослав Зечевић налазио се при штабу у Обреновцу, он је руководио свим летачким активностима. Имао је на располагању „газелу” чија посада је извиђала терен, а затим јављала колегама где има људи за евакуацију и какве су могућности за слетање. Летело се и ноћу, што је посебан изазов имајући у виду техничке могућности наших хеликоптера – каже мајор Грбовић.

Летови на релацији Батајница–Обреновац трајали су око 15 минута, у једном правцу се летело на висини од 100 а у другом на висини од 50 метара, како би се избегли судари у ваздуху. Хеликоптери Ми-8 и Ми-17 и овог пута су доказали своје квалитете, сваким од њих превозило се и до 35 људи. „Газеле”, мали хеликоптери, служили су за извиђање и појединачне евакуације с локација где транспортни хеликоптери нису могли да слете.

– На овим задацима у Ми-8 и Ми-17 летеле су четворочлане посаде, два пилота и два летача техничара, који су водили рачуна о техничкој исправности хеликоптера, али и о укрцавању путника у неуобичајеним ситуацијама када се ротори окрећу. На неким задацима с нама су били припадници Специјалне бригаде који су се, тамо где се није могло слетати, спуштали низ уже из хеликоптера који лебди, привезујући грађане уз себе, а затим смо их, док су закачени за уже, превозили на безбедно – објашњава мајор Грбовић, напомињући да су специјалци остајали на поплављеном подручју како би ослободили места и хеликоптерима за превоз грађана.

М. Г.