Шта је труло у српској полицији

Иако су се актуелна дешавања у МУП-у Србије и те како „поклопила” са темом јучерашње конференције „Ризици од корупције и јачање интегритета полиције”, нико од учесника није био баш вољан да говори конкретније о вези појединих високих полицијских функционера са организованим криминалом, о „’цурењу’ и трговини поверљивим информацијама”, као ни о наводним сменама одређених полицијских начелника путем таблоида.

Милосав Миличковић, новоименовани државни секретар у МУП-у своје прво обраћање јавности, од када је пре неколико дана постављен на дужност државног секретара, искористио је да каже да поражава чињеница да се Србија већ низ година означава као једна од земаља са високим степеном корупције и подсетио на бројна законска решења донета тим поводом.

Он је навео да су највећи проблеми у МУП-у управљање кадровима, нејасни описи послова што проузрокује проблеме када је реч о надлежностима, неодговарајући нормативни оквир када је реч о полицијским процедурама, недовољна отвореност јавних набавки.

Саша Ђорђевић, истраживач Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) у чијој организацији је одржана конференција, рекао је да интегритет полиције највише урушава „цурење” информација из полиције и послови којима се полицајци баве ван радног времена.

Говорећи о значају борбе против корупције, Мајкл Давенпорт, шеф делегације Европске уније у Србији, навео је да је напредак у тој области важан у почетним фазама приступних преговора са ЕУ, посебно у поглављима 23 и 24:

– Способност српске полиције да се усредсреди на примарни задатак, а то је заштита грађана, резултирао је импресивним спасилачким акцијама током недавних поплава. Ти основни принципи и вредности које полиција мора да негује, заправо су лек против корупције. Полиција мора да буде оспособљена и организована тако да постоји могућност да се прати шта се дешава у тој институцији и то је најефикаснији начин за јачање поверења грађана”, оценио је Давенпорт.

Најодговорнији полицијски руководиоци

Соња Стојановић-Гајић, директорка Београдског центра за безбедносну политику, представљајући резултате истраживања „Процена корупције у полицији” указала је да свега пет одсто полицајаца и два одсто грађана сматра да полиција није уопште корумпирана. На „нивоу статистичке грешке” су, како је рекла они који верују да се посао у полицији добија путем конкурса. Истраживање је показало да грађани и полицајци верују да су за корупцију најодговорнији полицијски руководиоци, који не предупређују и не санкционишу корупцију. Због тога 75 одсто полицијских службеника никада не би пријавило корумпираног колегу, а остали би то учинили само уколико не би сносили дисциплинску одговорност.

Опарница: Што пре закон о узбуњивачима

Упитан да ли Сектор унутрашње контроле (СУК) истражује „цурење” информација из полиције, Милош Опарница, начелник СУК-а је одговорио: „С једне стране имате полицајце, а са друге новинаре. Који су то новинари који користе службене тајне у обављању послова? Када год смо покушавали да истражујемо о објављивању службених тајни, новинари су се позивали на новинарску тајну, што је нека врста лажног морала”.

„Сектору унутрашње контроле пристиже велики број анонимних притужби и то су управо представке полицијских службеника, о чему подаци могу да буду познати само службеницима полиције. Број притужби на корупцију у полицији повећао би се са усвајањем закона о узбуњивачима, којим би била регулисана заштита подносилаца пријава”, казао је Опарница.

Значка и оружје „у Таковској улици”

Поводом пуцњаве која се недавно догодила у Таковској улици у Београду када је један припадник САЈ-а испалио више маневарских метака у ваздух из аутомобила у покрету током кретања свадбене поворке, Марко Милошевић из БЦБП-а је рекао да овлашћена службена лица имају обавезу да „кад носе значку носе и пиштољ” те да и мимо радног времена реагују на кршење закона.

Нажалост, долази до злоупотреба службеног оружја, а случај из Таковске није једини, навео је он, додавши да би се то лако решило када би постојала политичка воља за то.