Неком „десима”, неком „мараканасо”...

У прошлој сезони Атлетико из Мадрида је узео шпански фудбалски куп после 17 година. Противник у финалу био му је градски ривал Реал, на чијем је стадиону „Сантијаго Бернабеу” и играна утакмица за трофеј.

Десило се исто што и претходна три пута (1960, 1961, 1992) када су се мадридски великани срели у Шамартену – победио је Атлетико и то на продужетке (2:1). Била је то његова „десима” (десети трофеј) у купу.

Његов халф Уругвајац Дијего Годин, опијен тријумфом, ту победу пред 80.000 људи заједљиво је упоредио с чувеним „Мараканасом” – трагедијом Бразилаца на својој Маракани – када су његови земљаци завили у црно скоро 200.000 домаћих душа у финалу Светског првенства 1950.  

Рамос постиже гол за Реал     

Атлетико се у овој сезони окитио титулом државног првака после 18 година. У последњем колу није смео да изгуби, иначе би шампион постала Барселона, домаћин непосредног дуела за трон.
„Мараканасо” се тада догодио њој. Мадриђани нису победили, али нису ни поражени – 1:1. Камп Ноу, на којем је било 96.973 гледаоца, утишао је баш Годин изједначујућим голом у 49. минуту. Атлетиковим навијачима се пре тога читав свет два пута рушио на главу: прво кад је игру због повреде већ у 16. минуту напустио најбољи стрелац тима Дијего Коста, а онда и када је Барселона повела преко Чилеанца Алексиса Санчеза у 34.

Тако је Атлетико тријумфално кренуо на мегдан Реалу у првом финалу икада у којем су о титули европског првака одлучивали тимови из истог града. Сто једанаест година „вечитог мадрилења” стало је у једну лисабонску ноћ. Најзначајнији од 265 окршаја припао је Реалу – сада њему на продужетке (4:1). И то је историја, а она се окрутно поновила Атлетику.

Шварценбеково ђуле 1974.

Серхио Рамос је стао раме уз раме с јунацима претходних девет Реалових тријумфа у Европи, по чему том тиму нема равног. Халф „краљевског клуба” је продужио наду у европску „десиму”, постигавши гол у трећем од пет минута надокнаде времена. Атлетико се од тог ударца није опоравио. Сломљен је док му је титула, захваљујући Годиновом поготку, била надохват руке – исто као и пре 40 година, када је једини претходни пут био финалиста.    
Те 1974. противник му је био Бајерн. И на бриселском Хејселу су играни продужеци. Мадридски тим је повео голом своје легенде Луиса Арагонеса из слободног ударца у 114. минуту. Поравнао је Ханс Георг Шварценбек. Судија је означио крај утакмице кроз 14 секунди.

У Реалов музеј стављен и десети пехар за европског првака (првих шест некадашња верзија, садашњи од 1967)

Немачки одбрамбени играч је распалио по лопти с двадесетак метара, а она се зарила у десном доњем углу немоћног Мигела Реине, који се пружио колико је дугачак, као што је и белгијски голман Тибо Куртоа ка истом ћошку после Рамосовог неухватљивог ударца главом.
Онда нису одлучивали пенали кад и после продужетака буде нерешено. Кроз два дана у поновљеном мечу Бајерн није имао ривала. Победио је с 4:0, окитивши се првом од својих пет европских круна.

Реал – Атлетико први пут за Суперкуп Шпаније

Пошто је Атлетико државни првак, а Реал освајач купа, десиће се први пут у историји њиховог супарништва да се састану за Суперкуп Шпаније, који се игра од 1982 (није 1986. и 1987). Утакмице су 20. августа на „Бернабеуу” и седам дана затим на „Калдерону”. Првенство почиње 24. августа.
„Краљевски клуб” има девет тих трофеја из 13 окршаја, а његов градски ривал један, као победник купа 1985, из пет.