„Азури” пеналима до четврте титуле

Један свештеник из Еквадора обишао је све стадионе уочи 18. шампионата света и истеривао зле духове, али многи учесници, па и селекција Србије и Црне Горе имају разлог да сумњају да је успео у својој намери.

Италијани сигурно тако нису мислили.

До нокаут фазе „азури”, које је водио Марчело Липи, стигли су победама над дебитантима Ганом и Чешком са по 2:0 и ремијем са екипом САД (1:1) освојивши прво место у Е групи. У осмини финала савладали су, голом Тотија у 90. минуту, са 1:0 повратника на шампионате света Аустралију (први пут од 1974), у четвртфиналу још једног дебитанта Украјину са 3:0. Први јак ривал на путу ка четвртој шампионској титули чекао их је тек у полуфиналу – домаћин Немачка. У том дуелу није било голова све до претпоследњег минута продужетака. Тада је Гросо (119. мин), постигао први, а минут касније Дел Пјеро и други гол...

И у финалу Италија – Француска (први финале од 1978. у којем није било Бразила или Немачке) играни су, продужеци, па извођени пенали... Други пут светски шампион је добијен ударцима са беле тачке, а Италијани трагичари првог (1994), славили су после другог.

Француска је до вођства дошла голом капитена Зидана у 7. минуту из пенала, а у 19. Матераци је изједначио и 1:1 је остало је и после 90. и 120. минута, а у 110. минуту баш стрелци ових погодака били су актери сукоба који је испровоцирао Матераци, а завршио Зидан ударивши Италијана главом у груди. Најбољи играч шампионата Зинедин Зидан није дочекао пенале на Олимпијском стадиону у Берлину, па није могао да тугује заједно са својим саиграчима. Исход шампионата одлучио је шут Трезегеа преко пречке у другој серији, пошто су сва петорица Италијана (Пирло, Матераци, Де Роси, Дел Пјеро, Гросо) савладали Бартеза, пети играч „триколора” није ни добио прилику да изведе пенал. Претходно Буфона су савладали Вилтор, Абидал и Сањол – 5:3 за Италију.

Четврту шампионску титулу донели су Ђанлуиђи Буфон, Ђанлука Замброта, Фабио Канаваро (капитен), Марко Матераци, Фабио Гросо, Ђенаро Гатузо, Андреа Пирло, Мауро Каморанези (од 86. Алесандро дел Пјеро), Симоне Перота (од 61. Вићенцо Јакинта), Франческо Тоти (од 61. Данијеле де Роси) и Лука Тони.

„Азури” су се на само корак примакли петоструком шампиону Бразилу (елиминисан у четвртфиналном мечу са Француском голом Трезегеа), првом браниоцу титуле, који је морао да игра у квалификацијама (домаћин шампионата је и даље имао директно право учешћа).

У квалификацијама и завршници десило се и неколико бизарних догађаја. Тако је Фифа први пут одлучила да се понови квалификациони меч између Узбекистана и Бахреина (1:0), због судијске грешке (досуђен непостојећи пенал из којег је Узбекистан постигао једини гол). Енглески судија Грејем Пол је у мечу Хрватска –Аустралија Јосипу Шимунићу, Хрвату аустралијског порекла, три пута је показао жуте картоне, пре него што га је искључио из игре. На првенству је додељен рекордан број жутих (326) и црвених (28) картона, а најагилнији је био судија Валентин Иванов (Русија), који је на утакмици Португалија – Холандија (1:0) показао 16 жутих картона и четири црвена.

Франц Бекенбауер је постао први освајач светског првенства као играч и као тренер, који је био и на челу организационог комитета једног шампионата света.

Репрезентација Србије и Црне Горе први и последњи пут учествовала је на светским првенствима, мада у Немачку није отпутовао ниједан фудбалер из Црне Горе, јер је у међувремену дошло до раздруживања. Остали дебитанти били су Ангола, Обала Слоноваче, Чешка, Гана, Тринидад и Тобаго и Украјина.

Селектор Илија Петковић је без киксева водио селекцију СЦГ кроз квалификације у којима су играли и црногорски фудбалери. Шест победа и четири ремија, међу којима су била и два против фаворита Шпаније, било је довољно за прво место у Седмој групи у којој су биле још и Босна и Херцеговина, Белгија, Литванија и Сан Марино. Учешће на шампионату изборила је и другопласирана Шпанија која је имала победу мање и реми више...

У Немачкој, међутим, око тима створена је лоша атмосфера и три пораза у групи, од Холандије са 1:0, Аргентине са 6:0 (најубедљивија победа на шампионату и најтежи пораз наших фудбалера на свим шампионатима) и Обале Слоноваче са 3:2 донели су Србији и Црној Гори последње, 32. место. Најгори пласман на светским шампионатима свих времена. Није наодмет подсетити да само двојица од 23 играча нису потекли из клубова из Србије (Иван Ергић и Данијел Љубоја).

У Немачкој су играли: Драгослав Јеврић 3 утакмице / 10 примљених голова, Иван Ергић 2/0 датих голова, Ивица Драгутиновић 1/0, Игор Дуљај 3/0, Горан Гавранчић 3/0, Огњен Короман 2/0, Матеја Кежман 2/0, Саво Милошевић 3/0, Дејан Станковић 3/0, Предраг Ђорђевић 3/0, Ненад Ђорђевић 2/0, Милан Дудић 2/0, Алберт Нађ 3/0, Звонимир Вукић 1/0, Никола Жигић 2/1, Младен Крстајић 3/0, Данијел Љубоја 2/0 и Саша Илић 1/1.
Нису улазили у игру Владимир Стојковић, Немања Видић, Оливер Ковачевић,
Душан Баста и Душан Петковић.

Сутра: Јужна Африка 2010.

----------------------------------------------------------

XVIII првенство света

Домаћин: Немачка (9. јун – 9. јул 2006).

Пласман: 1. Италија, 2. Француска, 3. Немачка, 4. Португалија.

Финале: Италија – Француска 1:1, пеналима 5:3.

За треће место: Немачка – Португалија 3:1.

Број учесника: 32.

Број мечева: 64.

Број гледалаца: 3.359.439 (просечно 52.491).

Систем: осам група по четири екипе; по две првопласиране екипе иду шеснаестину финала (нокаут фаза).

Најбољи играч: Зинедин Зидан (Француска).

Најбољи стрелац: Мирослав Клозе (Немачка) 8.

Најбољи млади играч: Лукас Подолски (Немачка).

Најбољи голман: Ђанлуиђи Буфон (Италија).

Најдопадљивији тим: Португалија.

Награда за фер-плеј: Шпанија и Бразил.

Најефикаснија екипа: Немачка 14.

Голови, укупно: 147 (2,30 по утакмици).

Учесници у квалификацијама: 198.

----------------------------------------------------------

Најбољи тим шампионата

Голмани: Ђанлуиђи Буфон (Италија), Јенс Леман (Немачка), Рикардо (Португалија).

Одбрана: Роберто Ајала (Аргентина), Џон Тери (Енглеска), Лилијан Тирам (Француска), Филип Лам (Немачка), Фабио Канаваро (Италија), Ђанлука Замброта (Италија), Рикардо Карваљо (Португалија).

Средина: Зе Роберто (Бразил), Патрик Вијера (Француска), Зинедин Зидан (Француска), Михаел Балак (Немачка), Андреа Пирло (Италија), Ђенаро Гатузо (Италија), Луис Фиго (Португалија), Маниче (Португалија).

Напад: Ернан Креспо (Аргентина), Тјери Анри (Француска), Мирослав Клозе (Немачка), Лука Тони (Италија), Франческо Тоти (Италија).