Домаћи грађевинари не могу да парирају страним

Укупна вредност изведених грађевинских радова у Србији у 2013. годинибила је чак за 18 одсто мања него годину дана раније. То говори о хибернацији српског грађевинарства. До тога је дошло како због постојећег Закона о планирању и изградњи, који је у процедури да се промени, тако и због недостатка нових инвестиција, што је делом продукт наведеног закона као запреке доласку нових инвеститора на српско тржиште.Али и ниске тражње становништва за стамбеним кредитима у условима општег сиромаштва. Важећи Закон о планирању и изградњи додатно компликује процес легализације изграђених објеката, а то доводи до пораста броја нелегалних грађевина, као и до застоја већ започете изградње.Током прошле године дошло је и до застоја у извођењу радова на аутопуту од Пирота ка бугарској граници после повлачења ,,Алпине”, што је такође утицало на изузетно низак ниво грађевинских активности у Србији.

Обесхрабрује и вредност уговорених послова. У 2013. она је за читавих 28,9 одсто нижа него годину дана раније. То указује да ће негативна динамика битинастављенаи у првим месецима ове године, штопотврђују и подаци за прво тромесечје према којима је вредност изведених радова редукована за чак 5,1 одсто у односу на стање из првог тромесечја 2013, изражено у сталним ценама. Извесну наду буди број издатих грађевинских дозвола који је у прва три месеца ове године порастао за 4,9 одсто у односу на исти временски интервал прошле. Инајављене измене Закона о планирању и изградњи обећавају да ће процедуре за добијање дозвола за градњу бити једноставније и брже.И други фактори дозвољавају да се рачуна на то да ће ове године доћи до осетнијег позитивног помака, како у вредности изведених грађевинских радова, тако и у уговарању нових: склопљени уговори у новембру са кинеским инвеститорима на изградњи дела аутопута на Коридору 11и енергетских капацитета у Костолцу, почетак радова на пројекту ,,Јужни ток”, реализација руског кредита за модернизацију железничке инфраструктуре и кувајтског кредита за изградњу железничке станице „Прокоп”, као и преузимање радова на делу аутопута ка бугарској граници од ,,Алпине”.

На тај начин ће се позитиван помак посебно осликати и због изузетно ниске статистичке базе за поређење у 2013 години, али и због потреба обнове оштећених кућа и саобраћајне инфраструктуре после елементарне непогоде која је задесила централне и западне делове Србије.

У српском грађевинарству тренутно је 75.000 запослених, док је просечна нето зарада око 300 евра.

Због санкција током деведесетих година немогуће је да се добије посао на иностраном тржишту, док је домаће ушло у процес дезинвестирања и постепеног одлива стручних кадрова. Постоји и занемаривање процеса школовања занатских мајстора, потом застарела техничко-технолошка опремљеност, као и финансијско изнуривање. Домаћи грађевински извођачи на великим инфраструктурним пројектима постали су неконкурентни у односу на стране тржишне играче.

Када је реч о менаџерској оспособљености управљања већим или пак сложенијим грађевинским подухватима, онда несумњиво постоји кадар који би такве захвате могао обавити. Углавном су то старији стручњаци који имају искуства не само на домаћем него и на иностраном тржишту (Русија, Узбекистан, Ирак, Либија, Алжир, Оман...).

Грађевинска оператива Србије располаже са застарелим техничко-технолошким капацитетима. Процењује се да су капитална добра која поседују домаћи грађевински извођачи стара од 20 до 25 година. Наравно, постоје они који поседују нову опрему, но, она са већом стопом амортизације, па чак и већ амортизована, јестезаступљенија. Резултат овакве техничко-технолошке оспособљености домаће грађевинске оперативе јесу одређени краткотрајни застоји у раду, обимније ангажовање радне снаге и, као круна свега тога, ниска стопа продуктивности рада.

Један од могућих закључака, на основу реченог, јестеда појединачно било које предузеће не може парирати страним ,,играчима” у обављању сложених грађевинских подухвата. Једина опција је конзорцијум више грађевинских извођача на челу са неким од јачих грађевинских партнера. Најреалнија могућност је да наши грађевински извођачи, и то само као конзорцијум, буду носиоци делова посла комплекснијих грађевинских пројеката попут ,,Јужног тока”, Коридора 11, железнице Београд–Панчево, железнице Београд–Бар, али никако у целини, управо због наведених слабости.

Због застареле технологије и недостатка неопходног искуства српских градитеља као најлогичнија се намеће сарадња са водећим светским компанијама у реализацији крупних инфраструктурних пројеката. Таква сарадња ће сигурно имати мултипликативни позитиван ефекат на тржиште грађевинске индустрије,јер ће донети ново знање, модерну опрему и технологију.

Сарадник Института за истраживања тржишта