Где је академска јавност

Контроверза доктората министра унутрашњих послова добија на снази сваким даном, углавном због реакција прозваних и представника владе. С друге стране, губи на снази одсуством реакције академске јавности.

На истраживање и презентовање резултата анализе ове докторске дисертације од стране три научника, представници Мегатренд универзитета, као и представници власти реаговали су непримерено, исхитрено и емотивно. Са друге стране, уочљива је инертност академске заједнице у Србији.

Универзитет у Београду годинама напредује на престижним академским листама универзитета по критеријуму квалитета наставе, издавачкој делатности итд. Колатерална штета ове афере је управо углед наше најстарије образовне установе, иако поменути докторат није одбрањен на њеним факултетима. Уместо да се утркују ко ће доћи у једну од ретких емисија на јавном сервису која се бавила образовањем и говорити о проблему плагирања, декани београдских факултета под бледим изговорима одбили су гостовање, тако да је част целокупне академске јавности бранила једна професорка у пензији.

Немачка академска јавност је на афере министара одбране и образовања реаговала оштро и јединствено. У данима по избијању скандала са плагијатом немачког министра одбране, 20.000 научника са универзитета у Немачкој и из других земаља објавило је отворено писмо оптужујући министра да извргава руглу озбиљно научно истраживање. Прошло је свега неколико дана, у случају немачке министарке образовања, док су гласови из струке формирали јединствен став, да министар науке који показује велико непоштовање за научна правила не може више обављати ту функцију. Као и Гутенберг, министарка образовања је убрзо поднела оставку, иако је тврдила на почетку афере да се неће повући.

У Мађарској, након избијања скандала са тешким плагијатом у докторском раду мађарског председника, када је кривотворен готово цео рад, реаговала је стручна јавност и затражила је од Универзитета где је рад одбрањен фер и транспарентну истрагу, јер у супротном мађарска научна заједница шаље следећој генерацији истраживача и светској научној јавности поруку да не поступа по оптужбама за плагијаризам, те да тако сама себе дискредитује. Уколико се не поступи одмах, говорили су, радови мађарских аутора ће се у иностранству примати са скепсом. Притисак универзитетске и стручне јавности резултовао је подношењем оставке мађарског председника.

Са друге стране, румунски премијер Виктор Понта је и поред налаза две комисије да је плагирао трећину своје докторске тезе оптужио румунског председника и његов тим да кују заверу против њега. Румунска стручна јавност, ипак, није реаговала ни изблиза енергично као у случају колега из Мађарске и Немачке. Комисија која је тврдила да није било плагијата била је политичка, у надлежности Министарства просвете. Остале две биле су универзитетске. Политика односи превласт једино када реакције јавности нема или је она недовољна.

Пре докторирања, докторанд попуњава формулар о томе да ли је рад оригиналан допринос научном знању, односно да ли га је он писао, а потврдан одговор се подразумева да би се с процедуром одбране и прихватом новог члана научне заједнице наставило. Ако се испостави да је у питању плагијат, то значи да је почињено свесно кривоклетство, те би повлачење доктората универзитета који му га је доделио био први корак, а други, моралне природе, подношење оставке на тренутну функцију. У оба случаја, академци не смеју ћутати, себе ради.

На кога ћемо се угледати? Чему тежимо? Принципу одговорности, будности, аргументоване критике или себичности?

Социолог