Две врсте новинара у Бразилу

Специјално за „Политику”

Рио де Жанеиро – Колико је Бразил подељен између љубави према фудбалу и дневне политике? Необична, симболична епизода у најави Светског првенства, збила се овог викенда, у телевизијској емисији „Фаустао” (велики Фауст) „Глобо” телевизије, главне гране „Глобо” организације, водеће медијске групе у Бразилу. Фаустао је интервјуисао Тина Маркоса, познатог репортера СпорТВ (још једне важне гране „Глобо” организације), покушавајући да нагласи проблеме организације Светског првенства, попут кашњења у припремама, држећи се стандардног сценарија медија конзервативне оријентације последњих годину дана.

Међутим, Тино Маркос се није држао „сценарија”. Говорио је о значају фудбала за бразилски народ, о значају општенародног празника који долази, а који се мора одвојити од политике... Фаустао је наставио да инсистира, делећи учеснике теме на „нас” (народ, репрезентација) и „њих” (федерална власт на челу са Дилмом Рудолф, из Радничке партије). „Ми” смо добри, „они” лоши, корумпирани...

Још једном је Маркос разочарао водитеља. Подсетио је на недавни сусрет председнице Дилме Рудолф са новинарима у Бразилији,у владиној палати. Питали су је да ли је навијала против Бразила на Светском првенству 1970, док је била мучена затвору, у време војне диктатуре која је трајала у држави од 1964. до 1985. Одговорила је да јој тадашња званична навијачка песма „Напред, Бразил!”, коју су медији стално пуштали, буди и данас ружне успомене, али да ни у једном тренутку није престала да навија за своју репрезентацију, као ни други затвореници у то време. Јер, државну репрезентацију су доживљавали као нешто друго, изван политичког контекста.

И, Тино Маркос је закључио: „Сматрам да је то исправан начин размишљања. Видите, остало је још мало до почетка Светског првенства – напред, Бразил!”.

И ова епизода одсликава замршеност тренутне друштвене и политичке сцене Бразила. Узмите, на пример, позицију у којој се налази „Глобо”. Као што сам најавио пре годину дана, коментаришући демонстрације у време Купа Конфедерација, данас је „Глобо” подељен између два супротстављена интереса. Са једне стране, морају „да буду фини” према Светском првенству, јер су купили права преноса (овог пута не и ексклузивна) и једино тако могу да врате уложено и да нешто зараде. Са друге, желе да наглашавају проблеме у организацији и да их повезују са федералним властима, да би допринели смањењу популарности председнице Дилме Рудолф и њеном евентуалном поразу од кандидата конзервативне струје, на изборима идуће године. „И јаре и паре”. Али, то је тешка, ако не и немогућа мисија! Ко воли фудбал тежи да види лепше стране великог догађаја, а таквих људи има много! Такође, ко воли нешто, некада воли и истину. Да би добро пратили Светско првенство, руководиоцима моћног „Глоба” су нужни добри репортери, који воле фудбал. Није свако међу њима, на жалост „Глоба”, спреман и да лаже...

Ова страна приче је дуга и сложена. Зато, хајде да причамо мало о Светском првенству у фудбалу, као што поредлаже Тино Маркос. Почнимо од недавне реченице бившег председника Луле да Силве: „Светско првенство 2014. је изузетна прилика за хиљаде посетилаца да дубље упознају најбољу страну Бразила: његове људе.”

Маркос Роланд

(Сутра: Гости су дочекани с љубављу)