Да ли је један докторат највећи српски проблем

Како Небојша Стефановић, министар унутрашњих послова, „сакрива” поплаве, Косово и Метохију, економију, комарце? Зашто један такав догађај, као што је оспораван докторски рад, покрива све друге?

Причу о плагијату започела је група наших аутора из Велике Британије која је тврдила да Стефановићев рад не може бити докторат, затим је рад бранио сада већ бивши ректор Универзитета Мегатренд Мића Јовановић, који је Стефановићу био и ментор, да би се испоставило да Јовановић нема један од два доктората, и то онај из Лондона, због чега је дао оставку на све функције.

Афера „докторски рад” ставила је у други план поплаве, око којих су се окупили цела земља, дијаспора и познате светске личности. Ни комарци нису помињани, иако је за две године од заражених страдало више људи него у поплавама. Ни Косово и Метохија, ни економија, ни нови закон о раду, ни питање јесмо ли или нисмо увели санкције Белорусији нису толико заинтригирали чаршију.

На крају се огласио и сам аутор доктората, који је рекао да је рад поштено урадио и да комисија, коју су чинили угледни професори, није имала ниједан приговор.

Наше саговорнике питали смо зашто је баш овај случај подигао толико прашине и да ли заиста завређује толику пажњу када има важнијих проблема у земљи.

Бранко Радун, политички аналитичар, каже да појединци нису протестовали против битнијих проблема као што су празан буџет, сиромаштво или неправди, а јесу против Стефановићевог доктората.

„Покрене се кампања на неку тему и многе важније теме пролазе незапажено ’Пешчанику’ је Стефановићев докторат била главна тема”. Он каже да је то кампања уперена против владе. „Неће да нападну премијера Александра Вучића него његову десну руку. Протест организован против доктората више би приличио Швајцарској – земљи која нема проблеме као наша.”

Радун каже да цела афера делује мало лицемерно и цинично, ако се оволико проблематизује.

„То је циљана кампања против Вучића. Тако је некада нападан министар унутрашњих послова Драган Јочић а главна мета био је премијер Војислав Коштуница. Сад се иде на смену и дисквалификацију Стефановића. Али, потребно је рећи да је стање катастрофално и на државним факултетима, иако на приватним факултетима имамо инфлацију титула.”

Владимир Вулетић, социолог, слаже се да је афери с докторатом поклоњена велика пажња. Он објашњава зашто су и критичари и браниоци аферу подигли на тако висок ниво.

„Земља има много проблема али су сви важни и повезани. Ако се установи да је докторат плагијат и то од стране министра од кога се очекује да штити поредак и имовину, па и интелектуалну имовину, очекују се консеквенце. Или одбацивање сумњи. Ово питање мора да се разреши, како се образовање не би доводило у сумњу и додатно руинирао образовни систем. Јер, ако се све доведе у питање, урушава се систем. Све су ово довољни разлози да се поведе озбиљна истрага о докторату. О спорним докторатима шушкало се и раније, па и на државном универзитету.”

Вулетић каже и да ниједна власт не воли да јој се мешају у посао, нити да смењује министре због притиска јавности, јер би тако показала слабост.

„Стефановић има важну функцију и зато ово треба да се рашчисти, како се не би вукли репови. Питање је да ли ће власт ово можда и забашурити, јер имали смо поплаве, важан пут у Немачку и још много тога. Али ни ова тема не би требало да буде гурнута у други план”.

Жарко Требјешанин, психолог, сматра да је ово важно и да је сигурно важније од комараца и закона о раду, који јесте веома важан.

„Ствара се утисак непримерености и прекомерне реакције, али ова дисертација је кап која је прелила чашу. Али, није реч само о министру, већ о податку да годишње добијамо неколико хиљада доктора. То стварно није у реду. Пре тридесет–четрдесет година то је била велика част. Докторат се ради десетак година и то треба да буде животно дело.”

Требјешанин каже да пуштамо и пуштамо, а онда се из апатије крене у бурну реакцију. Кликне окидач за нагомилане фрустрације.

„Мегатренд сигурно има и ваљаних људи али и неквалитетних наставника, што је јавна тајна. Он је постао синоним за лако завршавање студија. Да не би било плагијата, требало би докторате предавати и на дискетама, односно у електронској форми, јер тако с лакоћом може да се утврди плагијат. Свакако би требало стати на пут безвредним докторатима, јер би сваки докторат требало да буде научни допринос.”