Климатолози на новом тесту

Утицај феномена „Ел Нињо” 1997. године био је страшнији него што је требало јер прогнозери нису упозорили људе на време. То не би требало да се понови.

Климатолози су у јануару 2014. упозорили да ће екстремни догађаји попут „Ел Ниња” (периодичне појаве топлих морских струја дуж пацифичке обале Америке и Аустралије) постати учесталији како се планета буде загревала. Сада се чини да ће свет имати прилике да се у то увери крајем ове године.

Оснажени „Ел Нињо” ствара се у Пацифику и такве је моћи да изазива циклоне, торнада, суше, поплаве. Може да утиче и на промене нивоа мора широм света. Водећи научници у овој области кажу да „Ел Нињо” који нам се управо приближава по магнитуди подсећа на свог претходника из 1997, који је започео исто тако а потом убио десетине хиљада људи и проузроковао штету од неколико десетина милијарди долара. Но, исту информацију нећете добити од прогнозера. Они су потврдили да је снажна температурна флуктуација могућа, али нису пуно тога рекла о јачини овог феномена.

– Мислим да би прогностичари „Ел Ниња” требало да кажу своју прогнозу без обзира на ризик од могуће грешке, рекао је метеоролог РХМЗС, Недељко Тодоровић, коментаришући актуелну климатску ситуацију.

Један од најважнијих разлога за разарање 1997. године је прекомерно упозоравање међу прогнозерима. Истраживање Уједињених нација из 2000. открило је да је нетачна прогноза већа срамота за прогностичаре од недостатка прогнозе. Данас смо сведоци сличних пропуста свуда по свету.

И код нас се половином маја догодила (не)временска несрећа великих размера. Питамо метеоролога Тодоровића шта мисли како су наши метеоролози најавили енормне падавине.

– Коректно, кажем, добро, али не одлично, што је разумљиво када је реч о прогнозама времена и ризику од грешке који је велики. Све зависи од знања прогностичара и чињеница којима располаже, одговара Тодоровић.

– Пет, шест дана пре наиласка јаког циклонског фронта наши метеоролози из РХМЗС упозорили су да ће бити изузетно обимних падавина. У понедељак, 12. маја, два дана уочи киша, сем класичне прогнозе послата су и упозорења свим одговорним институцијама и организацијама, превасходно Сектору за ванредне ситуације МУП-а и Градском штабу за ванредне ситуације. Упозорења одговорнима послата су путем СМС-а и електронске поште два до три дана унапред – описао је Тодоровић како је текао процес прогнозирања и упозоравања на невреме. Он истиче да је било тешко уочи невоља рећи где ће и колико кише пасти, али да су ипак 13. маја метеоролози предвидели да ће се највише падавина излити у западној Србији, понегде и месечна или двомесечна количина у само два дана. Тодоровић додаје да су отприлике слично, коректно, свој посао урадили и хидролози РХМЗС.

Вратимо се прогностичарима „Ел Ниња”. Још постоји шанса да претња торнада и олуја ишчезне. У то нико неће бити сигуран, док не буде касно за одговарајућу припрему. Дакако и праву одбрану од невоља које ће евентуално уследити. Да би владе земаља које могу да буду захваћене невременом (а то су превасходно земље Јужне Америке, делом средње Америке и у мањој мери Калифорније) и службе за ванредне ситуације имали довољно времена, потребна им је тачна и прецизна прогноза и то одмах. Јасна прогноза није важна само из тог разлога, пошто би одговор на „напад” великог феномена „Ел Нињо” био тест за степен спремности нашег света за битније климатске промене. Јер, „Ел Нињо” је највећа претња по климатску стабилност на нашој планети за коју до сада знамо.

Треба одлучити да ли је пет до дванаест за узбуну и планове у ванредним ситуацијама. То би морало да учине не само владе земаља на које може да утиче „Ел Нињо” већ и свих на планети, будући да су климатске промене широм света. Власт при томе мора да стави на вагу трошкове за одбрану од катастрофе која се можда неће догодити и ризик ако се не учини ништа. Без јасне и отворене прогнозе, такве одлуке не могу се донети. Прогнозери би требало да се стиде што нема прогнозе барем у истој мери као што им је непријатно када погреше у процени.