„Кад су цветале тикве” на Косанчићу

„Његова тиква је она која не цвета. Он је хтео да наше друштво прикаже као друштво невоља, али знате ви шта то говори и ко је био на мрамору, то јест Голом отоку. Њих нема пуно, али су потпали под пропаганду из иностранства”, овим тонским записом Титовог говора из 1969. године, у коме је критиковао писца Драгослава Михаиловића због његовог дела „Кад су цветале тикве”, почео је летњи циклус „Вече на Косанчићу”. Књижевно-културни програм одржава се под отвореним небом на темељима некадашње Народне библиотеке која је срушена у Другом светском рату.

Са посетиоцима свих генерација синоћ се дружио академик и писац Драгослав Михаиловић. Он је подсетио на време када је против њега покренута хајка, због постављања комада, по истоименој књизи „Кад су цветале тикве”, на репертоар Југословенског драмског позоришта. Представа је убрзо по наредби Јосипа Броза скинута, иако је он пре тога није ни погледао. Домаћин дружења Милена Ђорђијевић, из Народне библиотеке, питала је Михаиловића да ли би данас могао да се очекује овакав однос политичара према писцима.

– Данас то није могуће. У новинарству влада потпуна слобода, па може да се пише и говори шта се хоће. Настало је друго време – одговорио је књижевник. Оживљавајући сећања, казао је да се није уплашио што је држава била против њега, већ је на минут осетио срах када је Тито поручио – „Нећемо га хапсити, али ћемо створити такву јавност која ће утицати да он више не делује као писац”.

Михаиловић је истакао да га је у време напада бранио Иво Андрић, а Љуба Тадић предлагао му је да проблем реше додавањем у комад две-три позитивне реченице о Титу.

– Наљутио сам се, и сад бих, јер у мом тексту дозвољавам само брисање – изричит је академик, који је у САНУ примљен убрзо после Титове смрти, 1984. године, када се на сцени Народног позоришта нашла представа „Кад су цветале тикве”.  

Глумац Ирфан Менсур читао је током дружења делове из Михаиловићих књига.