Рукомет се враћа кући

Ниш – Јун ове 2014. године златним словима биће уписан у историју нишког спорта и рукомета. Реномирани клуб из Ниша Железничар 1949. oсвојио је шести пут пехар националног купа. Пет пута су рукометаши из Чаира од свог оснивања освајали Куп Југославије, последњи пут 1999, а после деценије и по били су поново најбољи у најмасовнијем рукометном такмичењу и понели пехар Купа Србије. Овај успех је изузетно велики и без сумње представља велико изненађење с обзиром да је Железничар тек у последње две-три године, после свих невоља и проблема које су га притискале успео по свему судећи и коначно да се извуче из понора у којем је био.

На финалном турниру у нишком Чаиру, Железничар је у полуфиналу најпре савладао шампиона новосадску Војводину, а онда у драматичном финалу и Црвену звезду. Подижући са саиграчима освојени пехар високо према својим навијачима један од најискуснијих нишких рукометаша Бобан Живовић, капитен једне нове и перспективне генерације, који је бранио боје више клубова у Србији и у иностранству, а у једном периоду и репрезентативац наше земље није крио одушевљење:

–Ово је круна и моје каријере и врхунски резултат који је стигао после мукотрпног и тешког рада екипе, и још више великог ангажовања руководства клуба на челу са председником Игором Новаковићем да стабилизују Железничар у сваком погледу и поведу га стазама успеха. Као освајач купа наш клуб ће играти у Европи, са реномираним рукометним колективима и биће то прилика да се Ниш и нишки рукомет као некада поново афирмишу у правом светлу, добрим играма, резултатимаи гостопримством нашег града и наше земље.

Председник Игор Новаковић каже за „Политику” да је било доста мука и проблема да се дође до врхунских резултата:

– Клуб је пре неколико година био оптерећен невероватно великим дуговима од неколико десетина милиона динара. Успели смо сарадници и ја да дуговања смањимо и сведемо на минимум, али и да за целокупан такмичарски погон у Железничару, од најмлађих категорија до сениорске екипе обезбедимо максималне услове за рад. На крају исплатило се. Пласманом на међународну сцену бићемо у прилици да оно што смо резултатима потврдили и мукотрпно стекли такмичећи се са најбољим српским екипама вратимо нишки рукомет и спорт уопште у врх овог дела Европе, рекао је Новаковић.

Последњих година „алфа и омега” у клубу са Чаира је некадашњи капитен и репрезентативац Слободан Милосављевић који је, најблаже речено, целога себе посветио Железничару. У улози спортског директора он је био и најближи и најбољи сарадник председника Новаковића, али даноноћно са играчима и тренерима у стручном штабу:

– Никако не треба заборавити чињеницу да је у некадашњој „великој” Југославији Ниш уз Бањалуку, Бјеловар, Зрењанин, Шабац и друге градове био највећи и најпознатији рукометни центар наше земље и овог дела Европе, али и расадник врсних рукометаша из којег је на десетине репрезентативаца носило национални дрес. Желимо да вратимо и Ниш, али и Железничар и српски рукомет тамо где је некада, пре неколико деценија, био. И верујем чврсто да ћемо у томе успети.

До пехара националног купа екипу Железничара у којој су у овој сезони осим капитена Живковића у пуном сјају блистали млади Ђукић, Басарић, Златановић, Денић, Пернар, Бећировић. Мађар и многи други, водила су двојица тренера. До почетка априла са екипом је био Владимир Станојевић, а потом ја на „врућу” клупу нишког клуба сео некадашњи играч Железничара, а потом играч у Италији, Шпанији и другим европским земљама, Синиша Прокић. Оно што је, као некада, препознатљивост клуба са Чаира свакако је заједништво и велико јединство. Зато се са великим разлогом и каже „да се рукомет вратио кући”. А то не значи ништа друго него да треба очекивати још трофеја и, наравно, нове и успешне генерације и репрезентативце из града рукомета.

Тома Тодоровић