Србија рекордер по буџетском дефициту

Србија би ове године могла да има највећи буџетски дефицит од завршетка хиперинфлације 1993, оцењују домаћи економски стручњаци. Иако је влада пројектовала да ће минус у државној каси у 2014. износити 7,1 одсто бруто домаћег производа, из Фискалног савета су упозорили да би то могло да буде чак 8,7 одсто.

У исто време, министар финансија Лазар Крстић најављује ребаланс буџета за септембар. Да ли ће новом рачуницом покушати да смањи овај минус и да ли ће ребаланс пратити и смањивање плата и пензија, још нико није спреман да каже.

За сада важи актуелни Закон о буџету за 2014. по коме су приходи 929,9, а расходи 1.112 милијарди. Предвиђени дефицит је око 182 милијарде динара. Међутим, већ мајски подаци Министарства финансија показали су да смо већ у првих пет месеци потрошили 114, 6 милијарди динара више него што смо зарадили.

Отуда страховање, ако наставимо темпом из првих пет месеци, да бисмо ове године могли да имамо рекордан дефицит у Европи и знатно већи од предвиђене 182 милијарде динара.

Највећи изазови за наш буџет су његове највеће ставке – плате за запослене у јавном сектору, затим пензије, субвенције, расходи за камате...

Проблем је, оцењују економисти, и то што приходи по основу повећања ПДВ-а нису порасли онолико колико се то очекивало, што је такође утицало на повећање дефицита, јер смо у међувремену наставили да трошимо истом мером. Осим тога, ту је и раст сиве економије, која је за буџет невидљива. Само црно тржиште резаног дувана у Србији вреди више од 200 милиона евра годишње.

Због свега тога ММФ, Фискални савет и многи домаћи економисти поново кажу да ћемо морати да крешемо трошкове, а то значи ниже плате, пензије и мање субвенција, док други поручују да решење није у смањењу расхода, већ у повећању буџетских прихода (боља наплата ПДВ-а, борба против сиве економије).

Економиста Иван Николић сматра да смањивање пензија не би дало ефекта.

– Смањивањем пензија изгубили бисмо на приходној страни. Дефицит би вероватно остао исти, а трајни циљ не би био достигнут. Можемо да смањимо плате и пензије, али чињеница је да имамо мањи број запослених, што директно повећава трансфере из буџета ПИО фонду. То је нешто што не може да се промени преко ноћи – рекао је Николић.

По њему је једино право решење подизање привредне активности, а како ни то не може брзо да се догоди, његов закључак је да ћемо морати да се привикнемо на висок дефицит.

Даехаенг Ким, представник ММФ-а у Србији, изјавио је да је дефицит код нас виши него у другим земљама што доводи у питање дугорочну одрживост платног биланса. Према његовим речима, уштеде су први корак ка макроекономској стабилности. Сличан је став и Владимира Вучковића, члана Фискалног савета.

И он сматра да се плате и пензије, као највећи буџетски издаци, морају смањити, али и да се истовремено морају решавати проблеми оних јавних предузећа која већ годинама послују са губицима.

Изгледа да једино нико не пориче да ћемо и даље наставити да се задужујемо и да би овим темпом јавни дуг следеће године могао да пређе 80 одсто нашег БДП. Према рачуници Горана Николића, економисте Института за европске студије, Србија већ неколико година има раст дуга у просеку од 2,4 милијарде евра годишње.

Такав тренд нас очекује и ове године. Можда и више – 2,8 милијарди евра. Јавни дуг Србије у мају увећавао се темпом од око милион и по евра на дан, односно за око 54 милиона евра. Тако је, показују подаци Министарства финансија, јавни дуг Србије на крају маја износио 20,65 милијарди евра, што је 62,9 одсто пројектованог БДП-а.

Шошкић: Готово 40 одсто буџета за отплату дуга

Дејан Шошкић, бивши гувернер Народне банке Србије, поручио је јуче да су трендови у Србији забрињавајући и да земља има озбиљне проблеме. По њему за отплату дугова ове године треба да издвојимо 39,1 одсто буџета.

Овај професор Економског факултета у Београду навео је да је дефицит буџета у 2008. години износио 1,9 одсто БДП-а, док је према проценама НБС-а за први квартал ове године дефицит нарастао на 8,6 процената.