Убеђење јаче од сумње

Од извештача „Журнала”

Лондон – За мање од 20 часова Новак Ђоковић је освојио Вимблдон, био на шампионској вечери у Краљевској опери и вратио се на легендарни стадион да још једном подели импресије са седмом силом.

И да утисак о перфектном професионалцу који на терену плени невероватним талентом и фанатичном борбеношћу, а ван њега изузетном харизмом и интелигенцијом, буде још већи – све то је поднео са смешком.

– Не осваја се Вимблдон сваког дана.

Да ли то значи да почињете нову доминацију?

– Потрудићу се да тако буде, а искрено се надам да ће ми ово послужити као ветар у леђа за предстојећи период у сезони, а и у каријери. Осећам као да је ово морало да се деси, као да ми је бог предодредио овако тежак изазов и тежак задатак, да најважнији турнир освојим на најтежи начин како бих имао нови почетак за нове победе.

И Ненад Зимоњић је освојио Вимблдон, у миксу, само неколико часова после Вас?

– Сјајно, имамо дуплу круну. Били смо заједно на вечери, загрлили се и честитали један другоме. Пре два дана смо били у свлачионици и причали да је и мени и њему драго што заједно проживљавамо историјске тренутке за српски тенис. Он је присуствовао многим мојим финалима, као и ја његовим, и доста се пута десило да истовремено освојимо исте турнире. Надам се да ће тако још бити.

Други пут истовремено освајате Вимблдон и број 1. Да ли је то судбинска повезаност.

– Јесте, али надам се да нећу и догодине морати да се борим на Вимблдону за број 1. Надам се да ћу остати први на свету. Заслужио сам да будем на том месту.

Четврту годину освајате бар један грен слем трофеј, колико је битан тај континуитет?

– Изузетно. Грен слемови су најпрестижнији турнири које имамо, и свако се припрема и покушава да их одигра најбоље што може.

Колико је важна ова титула с обзиром на присуство Бориса Бекера као Вашег тренера?

– Много ми је помогло што је он један од најбољих тенисера на трави свих времена. Он зна како се ментално играју овако важни турнири. Доминирао је на Вимблдону, победио три пута, разуме кретање на трави, какав план игре треба имати.

Шта Вам је рекао?

– Неколико ствари ми је казао пре финала, а најважнији су психолошка чврстина и веровање у себе. Он верује у моју игру, знао је да имам квалитет да освојим Вимблдон. Да морам да останем чврст без обзира кроз шта прођем у финалу.

Колико су били битни његови савети?

– Имамо различит тип игре, он сервис-волеј, ја са основне линије. У великим мечевима желите да будете ментално спремни и да играте оно што најбоље знате. Било је много критичних момената, зато је имати Бекера у ложи са осталим члановима мог тима било од велике помоћи.

Титула, па одмах свадба. Да ли сте нервозни или уживате у свему што вам се догађа?

– Различити притисак су финале Вимблдона и венчање. Нисам под стресом, веома сам узбуђен и радостан због свега што долази. Свадба, трудноћа, беба, бићемо родитељи до краја године. Веома узбудљива времена која једва чекамо.

Колико је требало времена да сарадња са Бекером почне да функционише?

– Желео сам да освојим Аустралију, али није увек то могуће. Не можете да очекујете да све одмах буде идеално. Покушали смо да проведемо што је више времена заједно, ван терена и на њему, причајући о емоцијама у мечевима, мојој игри. Бекер је много допринео са психолошке стране, јер има огромно искуство. На почетку сарадње, због разлике у карактеру и рутини, требало је времена да све проради. Последњих месеци све је дошло на своје место. Вајда је допринео много.

Словак је био на неким турнирима паралелно са Бекером?

– Није било планирано да буде у Риму, али сам веровао да ће тај турнир бити прекретница у раду са Бекером. Вајда је пристао да буде ту и освојио сам пехар. Тада сам почео да се осећам много ближе Бекеру. Схватио сам шта жели да ми пренесе. Од тада је све било много боље.

Вимблдон је донео и велики напредак неким младим играчима. Колико су Димитров, Раонић, Кирјос опасни?

– Нешто се мења у тенису, долази нова генерација. Већ показују одличан тенис, Кирјос је победио Надала, Димитров Марија. Знали смо да ће то бити тешки мечеви, али сам био изненађен да су победили. Напредују и психолошки јачају. Колико далеко могу и да ли могу да освоје највеће титуле, то је још увек дуг пут. Заиста не могу да предвидим ко ће бити следећи велики шампион. Ту је и Раонић, изузетан сервер, а има их још. Надал и Федерер су дуго били доминантни, прикључили смо се Мари и ја, а сада долази млада генерација.

Шта ви доносите спорту?

– Тешко ми је то рећи, тенис је моја страст, мој живот, нешто што сам увек желео да радим. Моја судбина. То није мој посао, нити моја обавеза, него љубав. Нешто у чему уживам. Има дана када ми се не тренира, али свако има такве дане. Инспирација је најважнија када имам рекет у рукама. Све поштујем у тенису, све моје ривале, у сваки меч улазим максимално да победим, никога не потцењујем.

Друго финале заредом у Вимблдону, а Ваш противник има већу подршку публике?

– Прошле године против Марија нисам ни могао да очекујем да буде другачије. Ове године је тако било и против Федерера који је највољенији тенисер на свету и он то заслужује због свега што је постигао и што јесте. За мене је то потпуно нормално, то сам и очекивао. Да бих дошао на његово место, морам много да урадим у наредним годинама. Осећам да људи поштују и мене, све више ме воле, свуда. Знам да то морам да зарадим, не само победама, него и представљајући тенис и себе као особу. То људи желе да виде, људску страну а не само победе. Потребне су године за то.

Како сте се осећали после три узастопна пораза у највећим финалима?

– Почео сам да сумњам у себе, нарочито после Ролан Гароса јер сам имао шансу против Надала. Добро сам почео, али ми је после пала концентрација и нисам успео да се вратим. Зато сам у меч са Федерером ушао психолошки спремнији него икада. Изгубио сам пет од последњих шест финала и нисам хтео још један пораз.

Бред Гилберт, познати тренер, подсетио је да сте после четвртог сета отишли у тоалет, као Енди Мари на Ју-Ес опену када је после открио да је причао са собом у огледалу. Да ли сте и Ви то урадили?

– Не, гледао сам у шољу, а не у огледало, – у свом стилу је одговорио Ђоковић.– Било ми је потребно време да се опет усредсредим, да заборавим четврти сет и пропуштене прилике. Осећао сам позитивна охрабрења, рекао сам себи да и поред различитих емоција, увек постоје сумње у себе. Велико је разочарање било после четвртог сета, разни демони са којима сам морао да се изборим и победим их. Успео сам да имам јаче убеђење него сумње и зато сам освојио трофеј.

Новака Ђоковића сада чека свадба, па медени месец а онда припреме за америчку турнеју. Нема сумње да ће на Флашинг Медоуз доћи као највећи фаворит.

Војин Величковић

-----------------------------------------------------------

Невероватан меч против Федерера

Ђоковић је Федерера савладао са 6:7 (7:9), 6:4, 7:6 (7:4), 5:7, 6:4 после скоро четири часа игре. На великим искушењима је био, јер у четвртом сету није искористио 5:2, па једну меч-лопту, па је изгубио пет гемова узастопно, а онда на 4:3 у петој деоници није реализовао три брејк шансе за 5:3. Све то је надокнадио у последњем гему.

-----------------------------------------------------------

Генчићева увек у мислима

Титулу је посветио и свом првом тренеру Јелени Генчић:

– Увек је у мојим мислима и увек ће бити, веома специјална особа у мом животу. Зато сам јој посветио титулу, јер је увек сањала освајање Вимблдона са мном. Увек је издвајала овај турнир као најважнији. Иако је преминула пре годину дана, бар сам овако могао да поделим овај дивни трофеј са њом. У мом мозгу је и даље слика из 2011, када смо заједно у Београду прославили тријумф.