Глобална борба против пореских утаја

Србија је од свог пријема у Савет Европе 3. априла 2003. приступила Европској грађанско-правној конвенцији против корупције, као и Европској кривично-правној конвенцији против корупције. Постала је и чланица Групе земаља за борбу против корупције (ГРЕКО), прихватајући тако надзор овог реномираног тела.

Што се тиче пореске утаје, постоји и један мање познат инструмент, којем Србија још није приступила. Наиме, Савет Европе и Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) усвојили су још 1988. године заједничку Конвенцију о узајамној административној помоћи у пореској области. На основу ове конвенције, државе имају на располагању различите облике помоћи, као што су истовремене пореске истраге, спонтана размена података, нотификација докумената издатих у једној земљи, и чак могућност учешћа органа једне земље у пореским истрагама које предузимају друге земље обавезане овим документом. Конвенција је све до актуелне економске и финансијске кризе била готово заборављена, јер ју је до 2009. године ратификовало само 14 земаља, углавном западноевропских, које су у овој области ионако билатерално сарађивале. С друге стране, нису јој приступиле земље које су љубоморно чувале банкарску тајну својих клијената.

Савет Европе и ОЕЦД су међутим одлучили да ову конвенцију осавремене и отворе је на потпис земљама које су често представљале пореске рајеве и које су обезвређивале па и обесмишљавале глобалну борбу против пореске утаје. У жељи да помогну државама у борби против избегавања опорезивања, ове организације су 2010. године убрзано саставиле додатни протокол који мења конвенцију из 1988. Протокол усклађује конвенцију с међународним стандардима транспарентности и размене информација и отвара је за приступ земљама које нису чланице Савета Европе ни ОЕЦД-а.

Протокол обезбеђује размену информација, прекограничну пореску сарадњу, истовремене истраге у више земаља, уз пуно поштовање националног суверенитета, али и гарантује поверљивост размењених информација. Да би се сарадња међу државама поједноставила, Одбор за фискална питања ОЕЦД-а направио је формуларе за размену информација за особе за које две државе имају повезан интерес. Пре него што упути захтев другој држави, потребно је да држава која тражи информације исцрпи сва средства која су јој на располагању на националном нивоу. Подразумева се да је потребно да постоји реципроцитет између држава.

Конвенција измењена протоколом покушава да успостави равнотежу између дуговања пореских обвезника и жеље да они плате тачан износ пореза, а не увећан двоструким опорезивањем.

Будући да примена конвенције, као и сваког другог међународног уговора, може да створи недоумице у погледу њеног тумачења, успостављено је Координационо тело које надзире примену и тумачи поједине одредбе. Земље које су потписале, али не и ратификовале измењену Конвенцију, могу да учествују на састанцима овог тела у својству посматрача, и да тако виде како овај инструмент функционише и пре него што се њиме обавежу ратификацијом.

Да је текст конвенције измењен протоколом привукао велику пажњу и да је усвојен у право време, види се из и чињенице да га је за само четири године (од маја 2010) ратификовало чак 36 држава, поред 26 држава потписница, које су тиме показале политичку вољу да га ратификују. Од држава бивше Југославије, конвенцију је ратификовала само Словенија, док ју је Хрватска потписала.

Иако Србија још није ни потписала ни ратификовала овај инструмент, верујем да би то требало да уради како би ојачала борбу против финансијског криминала, и себи омогућила лакши приступ информацијама о имовини својих пореских обвезника у иностранству.

Саветник у Међународној организацији рада