Велики кашаљ се вратио у Србију

Када је својe дете, бебу од месец и по дана, са симптомима које описује као „страшне” одвео код лекара у Институт за мајку и дете на Новом Београду, Београђанин Радомир Ј. је био запрепашћен дијагнозом великог кашља, која је постављена. На срећу, ова прича се добро завршила и беба је добро, али наш читалац примећује да многи родитељи погрешно мисле да је велики кашаљ искорењен, као и да чак и лекари у дому здравља не препознају ову болест.

Педијатар са Универзитетске дечје клинике у Београду, професор др Бранимир Несторовић, начелник Одељења за пулмологију и алергологију, каже да се велики кашаљ (пертусис), као велика претња здрављу враћа у целом свету, па и у Србији.

– У две породице и код двоје одраслих само ове недеље сам видео десетак случаја великог кашља, али лето је сезона када се ова болест испољава, мада се бактерија највише преноси зими – примећује наш саговорник, додајући да велики кашаљ никада није био искорењен,

Реч је иначе о респираторној инфекцији коју изазива бактерија бордатела пертусис.

– Свако ко кашље дуже од две недеље са зацењивањем и има нагон за повраћањем, према дефиницији америчког Центра за контролу заразних болести у Атланти, води се као да има велики кашаљ. Нема других специфичних симптома. Болест траје 100 дана: првих седам дана само цури нос, три недеље следи кашаљ са зацењивањем, а укупно оболели кашљу 100 дана. Болест се лечи антибиотицима, али лечење не скраћује трајање болести и не утиче на клиничке симптоме, тако да се пацијенти лече антибиотицима да не би болест пренели на друге особе у својој околини – објашњава др Несторовић.

Он додаје да у клиници у Тиршовој, лекари лече тешке случајеве оболелих од великог кашља, а међу њима је највећи број беба, са тешким облицима болести са грчевима и конвулзијама.

– Донедавно се веровало да је ова болест искорењена, али пре 10 година почели су да стижу први извештаји да се болест све више појављују и да имамо и епидемије. Америка има управо ове године највећу епидемију великог кашља, а према подацима из здравства Енглеске подаци кажу да им просечно од шест до десеторо малишана сваког лета умре од великог кашља. Тешко се доказује, а људи су заборавили на ову болест. Можемо слободно рећи да се велики кашаљ вратио – наводи наш саговорник.

На питање шта је допринело да се велики кашаљ, болест коју смо били спремни да пошаљемо у историју медицине, враћа, др Несторовић каже да се верује да је узрок слабија заштита модернијих вакцина у односу на оне старије.  

– Болест никада није била искорењена, али се бележио много мањи број тешких случајева, јер је била боља вакцина. Петовалентна вакцина има краће деловање. То не кажем ја, него америчке студије које само интерпретирам. Пре шест месеци објављен је уводник у познатом медицинском часопису „New Еngland Journal of Medicine”,у којем се тврдило да новије петовалентне вакцине слабије делују и дају имунитет од само четири године после последње, треће дозе. Дакле и када је беба добила прву вакцину, до трећег или четвртог месеца, она је у ризику. Тек пошто добије и трећу дозу може да се каже да је беба заштићена. Умре нам једна беба годишње од великог кашља. То је тешка инфекција, а бактерија лучи токсине који изазивају надражаје централног нервног система – одговара овај педијатар.

Да ли наши лекари знају да препознају ову помало заборављену и запостављену болест?

– За четири године сам држао на шест места велика предавања о томе како се велики кашаљ вратио и како га препознати и шта радити. Приличан број педијатара зна доста, а нарочито је важно да помисли и о овом обољењу при постављању дијагнозе, али већи проблем су лекари опште праксе који не препознају велики кашаљ код одраслих – каже др Несторовић.

Он додаје да је, према подацима из истраживања епидемиолошке групе при Европској унији, рађеном 2010. године у 17 земаља ЕУ, наведен податак да од 6 до 8 одсто одраслих и деце годишње имају велики кашаљ.

– То је огромна учесталост, али млади људи имају добар имунитет и болест нема тежак ток. Проблем су средовечни и мало старији. Природни имунитет после прележаног кашља траје 40 година, после старе вакцине 10 година, а после нове свега четири године. При томе нема вакцине за одрасле, осим у Америци који су недавно направили вакцину са пет пута слабијом концентрацијом антигена – додаје наш др Несторовић, објашњавајући да се бактерија преноси ваздухом, капљичним путем, па не постоји начин да се заштитимо, због чега је зато важно, када је реч о деци, да родитељ чим примети кашаљ са зацењивањем потражи помоћ лекара.