Моћ негативног мишљења

Да би неко остварио свој важан циљ, да би постигао успех, мора да верује да је то могуће. Када му је нешто важно, природно је да о својим намерама и плановима разговара са блиским људима. У атмосфери колективног незадовољства, веома је вероватно да ће уместо подршке, доживети критику зачињену бројним упозорењима и разлозима зашто је немогуће остварити дати циљ. Ма колико неко био усмерен на себе, на њега ће утицати мишљење људи који су му важни. Највероватнији резултат ће бити губљење полета и постепено одустајање од намераваног подухвата.

Свако ко проговори о својим позитивним намерама брзо ће открити да је окружен људима који негативно мисле. Код оних који их воле, негативно мишљење је израз искрено добрих намера. Тако родитељи, на пример, могу да постану веома забринути. Реч је о оној врсти родитељске љубави која је веома раширена на овим просторима, а коју зовемо „љубав-забринутост”. Родитељи сматрају да своју љубав морају да показују тако што ће веома забринуто да разматрају разне негативне сценарије који ће спречити успех. Тиме што ће бринути за своје „одрасло дете”, што ће се мешати у његове послове и давати различите савете, они ће му несвесно поручивати да још није довољно одрасло, да је неспособно, као и да је овај свет веома опасно место. И наравно, да га само родитељи заиста воле.

Некада је добра намера у томе да се особа спречи да испадне наивна. Постоји људска склоност да се онај ко се залаже за нешто доживи као наиван, а да се онај ко нешто критикује доживи као паметан и мудар. Поред тога што спречава да одрасло дете буде преварено и изиграно, родитељ који сумња и негативно мисли потврђује своју мудрост.

Некада родитељи кажу да на овај начин спречавају дете да се разочара и да на крају буде несрећно. Ко ствари види негативно тај не може да се разочара. Не размишљају о томе да у том случају њихово дете неће ни веровати у позитиван исход, и зато неће имати потребну енергију да оствари успех.

Поред добронамерне негативности, особа која нешто жели да покрене, мора да се суочи и са оном негативношћу која долази од оних који нису добронамерни. А таквих је много у друштву у коме је раширена завист. Многи у туђем успеху виде свој неуспех: „Ако је неко толико добар да је бољи од мене, то значи да сам ја лош.” А како људи не воле да буду лоши, више или мање суптилно дисквалификују онога ко „умишља” да може нешто да оствари. 

И зато они који су одлучни да успеју у негативистичком окружењу проналазе трик тако што се негативизму супротстављају не позитивним, већ негативним мотивом. Многи који су успели – успели су из пркоса, ината.