Никада гори Бразил

Од часа када су од челника Фифе добили организацију 20. светског првенства у Бразилу је постојала само једна жеља: да на домаћем терену освоје титулу и на тај начин коначно исправе „неправду“ из 1950. године када им је комшија Уругвај испред носа „преотео“ шампионски пехар.

Подсетимо, након победа против Шведске са 7:1 и Шпаније с 6:1, у последњем мечу финалне групе „селесау“ је тог „кобног“ 16. јула 1950. био довољан бод. Пред 173.850 гледалаца на чувеној „Маракани“, на којој су се и синоћ Немачка и Аргентина бориле за трофеј, Фријака је у 47. минуту савладао Масполија и довео Бразил надомак циља. И када су сви мислили да је готово уследио је велеобрт, који је шокирао највећу државу Јужне Америке. Хуан Скијафино у 66. минуту и Алсидес Гиђа у 79. су матирали Барбосу и земљи фудбала и самбе донели сребрну медаљу, а с њом тугу и сузе.

С нестрпљењем и великом жељом је преко 200 милиона Бразилаца дочекало 2014. годину и друго такмичење код куће, уверени да ће их популарни „Фелипао“ Сколари, после петог, довести и до шестог ловора. Наду у успех јачао је прошлогодишњи тријумф на Купу конфедерација. Нејмар, Тијаго Силва, Давид Луиз и остали били су виђени на пиједесталу на којем су одавно фудбалски бесмртници: најбољи фудбалер света свих времена Пеле, Гаринча, Ђалма и Нилтон Сантос, Диди, Вава, Загало, Гилмар, Белини, Рамос, Амарилдо, Жаир, Карлос Алберто, Жаирзињо, Тостао, Клодоалдо, Ромарио, Дунга, Бранко, Бебето, Тафарел, Кафу, Роналдо, Роберто Карлос, Лусио, Роналдињо, Жунињо, Ривалдо...

Међутим, уместо годинама планираног великог славља, стигла им је највећа фудбалска срамота и брутално буђење из шампионског сна. Нико није ни помишљао да ће „селесао“ гледати дан раније у престоници Бразилији. У седам утакмица могли су да гледају никада гори Бразил. Њихови љубимци као да су заборавили да играју фудбал, па нису могли да виде ништа, ама баш ништа, од некадашње лепршаве игре и шарма којом је „селесао“ освајао срца фудбалских заљубљеника широм света. Изабраници „великог Фила“ били су немоћни у нападу, безидејни и слаби у везном реду и несигурни у одбрани. Тактички недисциплиновани, са превише погрешних пасова, главне карактеристике биле су им грубост и неспортско понашање, па су такмичење завршили с највише картона (14). Систем се распао у парампарчад и дошао је резултатски крах, с којим је успут покупљено и сијасет негативних рекорда.

Због тога и не чуде негодовања, звиждуци и бројни транспаренти против дојучерашњег љубимца „Фелипаоа“. Гневни навијачи захваљују му на 2002. години и поручују да више никада не желе да га виде. Међутим, он узвраћа да нема намеру да поднесе оставку:

– Фудбалски савез и његов председник ће одлучити. Урадићу извештај, дати им да га анализирају и да донесу одлуку шта ћемо даље. Желим само да подсетим да сам као селектор на три светска првенства увек завршавао међу четири најбоље репрезентације. Разочарани јесмо. Тешко нам је свима, али не могу да седим овде и плачем до краја живота.

Након фудбалског земљотреса против Немачке (1:7) и новог дебакла у дуелу с Холандијом (0:3) изјавио је:

– После брзо примљеног гола морали смо да се боримо од почетка. Играли смо добро, били мање нервозни и стварали доста шанси. У фудбалу су промене могуће за пар минута. Пораз од Немачке је, свакако, најгори у нашој историји, али су и тада могле да се виде неке позитивне ствари. Ови момци су прошле године освојили Куп конфедерација и тиме поставили темељ за будућност.

Капитен Тијаго Силва је рекао:

– Ово је фрустрација. Сањали смо 13. јул, провели многе бесане ноћи и завршили на овакав начин. Мислим да нисмо заслужили овакав крај. Морамо да се извинимо људима који су нас подржавали и после 1:7 и 0:3. Звиждали су нам на крају и то је нормално, јер они имају осећања. Сада долази најтежи део, да одемо кућама и нашим породицама кажемо да нисмо успели.

Оскар, једини који је у последњој утамици покушавао да тргне очајног домаћина, после четвртог места је казао:

– Морамо да видимо шта је пошло наопако на овом светском првенству и да поправимо за будућност. Жао ми је публике, која је тужна напустила стадион. Трудили смо се да стигнемо до нашег циља, али нажалост нисмо могли. Нико није могао да очекује висок пораз од Немачке. Покушали смо да бар будемо трећи, али поново нисмо имали наш дан.

Голман Жулио Цезар био је јунак „пенал победе“ над Чилеом, а после 86. утакмице за национални тим са рекордних 14 примљених голова на овом мундијалу, најавио је повлачење из националног тима:

– Ово је вероватно моје последње светско првенство. Ово је тужан тренутак за бразилски фудбал. Морамо да покушамо брзо да заборавимо све ово. Дошло је време за друге голмане, који су сасвим способни да чувају мрежу Бразила.