У Србији 14 "цеви" на сто становника

Институт за међународне студије из Женеве објавио је прекјуче, а агенција Ројтерс пренела, да грађани Србије у легалном поседу имају тек нешто мање оружја него грађани Ирака. У Србији, према овим подацима, постоји 38, а у Ираку 39 регистрованих "цеви" на сто становника. Највише оружја, према том извештају (а то је податак који се не мења деценијама) имају грађани САД а затим, тврде у поменутом институту, следе Јемен, Финска, Швајцарска и – Србија која је отприлике у рангу Ирака.

Иако се на Балкану ратовало током деведесетих и одраније постоји култ оружја, у Ираку се ратовало још од осамдесетих, жестоко се ратује и данас, па би се тешко могло рећи да је просечан Србин везан за оружје отприлике подједнако као и просечан Ирачанин. Није познато којом методологијом су швајцарски академци дошли до података о броју легалних "цеви" на сто становника, али проста рачуница говори да су погрешили, бар када је реч о Србији. Према подацима Републичког завода за статистику 2002. године у Србији (без Космета) пописан је 7.498.001 становник, док је МУП отприлике у то време објавио да се у легалном поседу грађана налази 1.056.314 комада оружја. Простом рачуницом, када се број "цеви" подели са бројем становника, добије се 0,14 што значи да на сто грађана долази 14 комада оружја.

Овом тематиком бави се и Центар за контролу лаког и малокалибарског оружја, регионална организација УНДП чије је седиште од 2002. године у Београду. Према подацима на које је "Политици" указала Ана Мартиновић задужена за односе са медијима у овој организацији, у Србији и даље постоји велика количина лаког (по војно-полицијској терминологији стрељачког или пешадијског) оружја. Укупна количина процењује се на око три милиона "цеви", од чега је у легалном поседу грађана 1,05 милиона, а сматра се да се у илегалном поседу налази око 900.000 комада док је остатак у арсеналима војске и полиције.

Процена "тамне бројке" криминала увек је осетљива и тешко доказива, па тако и када је реч о оружју у илегалном поседу. Истраживачи Центра за контролу лаког и малокалибарског оружја до ове процене су дошли анкетирајући релевантне изворе. Занимљиво је да им је МУП Србије у званичној преписци у први мах број илегалних цеви проценио на 60.000, а касније, после значајног одзива грађана током легализације и предаје оружја, објављена је нова процена – 220.000 комада оружја. Урађено је то по методологији која се примењује у ЕУ, полиције тих држава процењују да "тамна бројка" износи око 20 одсто од уредно регистрованог оружја.

У својим анализама, истраживачи Центра за контролу лаког и малокалибарског оружја узели су у обзир анонимне поверљиве изворе чије су процене говориле да у Србији постоји невероватних милион и по "цеви" на "црно". Када су све процене узете у обзир, извучен је просек – 900.000 комада оружја.

Када је реч о оружју у легалном поседу грађана, његово држање и ношење регулисано је Законом о оружју и муницији. Већином је реч о оружју набављеном за потребе личне безбедности, пиштољима и револверима, а затим следе ловачке пушке, трофејно и спортско оружје. Крајем 1998. године законом је раздвојено право држања од права ношења оружја. Док је раније свако ко има оружни лист могао да пиштољ задене за појас и креће се градом, од те године дају се посебне дозволе за ношење које издаје полиција онима за које процени да им је угрожена лична безбедност. Пошто је реч о дискреционој процени то је међу љубитељима оружја отворило питање привилегија утицајних људи.

Кажњавање илегалног поседовања оружја раније је било регулисано Законом о оружју и муницији, а од ступања на снагу Кривичног законика његовим чланом 348 – недозвољено држање оружја и експлозивних материја. Зависно од врсте оружја (отежавајућа околност је поседовање оружја које се не може наћи у легалном поседу грађана као што су аутоматске пушке или ручне бомбе) и количине запрећене су казне до осам година затвора. Међутим, како се може сазнати у правосуђу, често се изричу казне од око три месеца затвора или условне, посебно када се узму у обзир олакшавајуће околности – признање окривљеног, његово кајање, чињеница да се ради о раније неосуђиваном човеку и слично.

– Лично сам својевремено био ангажован око израде Закона о оружју и муницији, предлагао сам увођење обавезних психијатријских прегледа пре издавања оружног листа, али то тада није прихваћено. Сада, после деветоструког убиства у Јабуковцу код Неготина, поново се покреће то питање. Није поента у висини казни и другим решењима у закону, већ да ли ће се он примењивати или не – каже адвокат Горан Петронијевић, иначе и бивши судија.

Кад је реч о илегалном оружју, по његовом мишљењу, право решење било би његов откуп од стране државе. У Србији данас живи много људи протераних са простора на којима се ратовало. Многи од њих крију оружје, чувајући га као капитал који могу продати на илегалном тржишту ако им затреба новац. Боље је, сматра Петронијевић, да држава омогући откуп таквог оружја без санкција и тако истовремено побољша безбедност и помогне тим људима.

Поменута регионална организација УНДП, у одвојеном истраживању, прикупила је податке о количини оружја на Космету где је у поседу грађана регистровано 33.949 "цеви", док се процењује да се у илегалном арсеналу налази до 440.000 комада стрељачког оружја.