Очекивани епилог последњих резултата

„Било би у најмању руку неумесно наћи било какву замерку Дику Адвокату који се доказао и у Холандији и у свету. Пошто свуда, па и у фудбалу, резултати суде о нечијем раду, тако ћемо тек на крају квалификација за Европско првенство у Француској 2016, или можда на том шампионату, моћи да кажемо да ли је савез повукао прави потез“, каже за „Политику“ некадашњи селектор Илија Петковић који је последњих месеци био саветник в.д. селектора Љубинка Друловића.

Петковић сматра да би и указивање поверења Друловићу била одлука са покрићем, али да је тај стручњак вероватно отпао само због процене Фудбалског савеза Србије (ФСС) да нема довољно искуства за тренутак у којем нема право на грешку:

– Ако се тражио квалитет, ако се тражило искуство, Адвокат је прави избор. Лично ми је криво због Друловића. Био сам за њега, јер је показао да има све предуслове да буде добар селектор.

У овом миленијуму учествовали смо само на два велика такмичења, оба пута на светским шампионатима, у Немачкој (2006) и Јужној Африци (2010). Оба пута државни тим су водили наши стручњаци (Илија Петковић 2006. и Радомир Антић 2010), док је једини страни селектор Шпанац Хавијер Клементе (плата 360.000 евра годишње) доживео крах у квалификацијама за „Евро 2008“.

– Очигледно је да одлазак на светске шампионате није била довољна препорука. Руку на срце, на тим мундијалима се нисмо прославили. Али, мислим да је за земљу попут наше сам одлазак на завршни турнир велики успех, – говори Петковић који је и као фудбалер искусио Светско првенство (1974).

Петковић је одвео репрезентацију на Мундијал у Немачкој 2006, али је тамо претрпео сва три пораза. Тадашње руководство ФСС не само да није желело да продужи сарадњу с њим, већ је испало врло некоректно према њему. Међутим, он никада није рекао ниједну ружну реч против било кога у тој организацији, ма ко био у њој. После њега, дакле за свега осам година, национални тим су водили: Хавијер Клементе, Мирослав Ђукић, Радомир Антић, Владимир Петровић, Радован Ћурчић, Синиша Михајловић и Љубинко Друловић.

– Јасно је да не можемо са странцем да причамо о српској школи фудбала и некаквом српском систему игре репрезентације. Од Адвоката се очекује нешто друго, да донесе иновације у нашу игру, а од њега сигурно много може да се научи.

Радомир Антић се после Светског шампионата у Јужној Африци 2010. растао са ФСС у врло ружној атмосфери, а све се после завршило на суду. Њему се онда замерало што тражи 1,2 милионa евра годишње (одвео селекцију на Мундијал, а тај пласман савезу донео у старту 10 милиона евра) а Синиша Михајловић је са 450.000 годишње (месечно 35.000) доживео дебакл на путу за „Мундијал 2010“. Петковић се, рецимо, пласирао на завршни турнир са месечном платом од свега 3.000 евра (36.000 годишње)...

– Свако време има своје бреме. Зашто сам ја радио за тај новац, то је моја ствар, – каже Петковић. – Мој помоћник је имао свега 600 евра, ми смо били и ентузијасти. Нисам од људи који би било кога у фудбалу повредили, па тако ни сада нећу да кажем ништа лоше о том периоду. Али, морам да констатујем да је месечна плата од сто хиљада евра абнормално велика за рад у Србији.

Пошто Друловић није више на челу државног тима, намеће се питање каква ће бити Петковићева улога у ФСС?

– Председник ФСС Томислав Караџић је својевремено рекао у Старој Пазови да се тражи селектор, међутим новинари оскудно постављају питања у таквим приликама. Требало је тада тражити јаче одговоре. Мислим да ће Караџић у целој овој комбинаторици врло брзо организовати састанак са Друловићем и са мном. Како ФСС каже, тако ће и бити. Нећу бити ни против чега што ће бити против Србије, па макар то било и на моју штету.