Стотину година заборава

За неколико дана навршиће се 100 година од почетка Првог светског рата, до тада највећег ратног сукоба у историји човечанства. Почео је пред поноћ 28. јула 1914. покушајем искрцавања aустроугарске војске на савску обалу Београда игранатирањем главног града Краљевине Србије. Велики рат, како је касније назван, почео је, дакле, у Београду.

Где? Како? Како су нас Аустријанци напали? Шта се то дешавало у вечерњим сатима 28, у ноћи између 28. и 29. јуна и наредних неколико дана? Покушајте да нађете одговор на ова питања. Потребно је доста труда и упорности да дођете до веома оскудне литературе. Најбоље до чега самја дошао јестекњига „Агонија Београда у светском рату”, сећања групе преживелих бранилаца Београда из 1914. и 1915. године, издање из 1931.

Град Београд, Република Србија, претходна СФРЈ, па ни Краљевина Југославија, која је настала након тог рата, ниједном плочом,ниједним споменикомнису обележили тај датум, нити место (места) где су се одиграле прве ратне операције, где је пала прва граната, прва људска жртва, где је постигнута прва победа. Није, међутим,највећи проблем то штоБеограђани, као ни гости који дођу у наш град, о овом догађају незнају скоро ништа.Остаје загонетка зашто први даниПрвог светског рата не интересују ни наше историчаре. За разлику од потоњих јесењих ратних операција,Церске, Дринске и Колубарске битке, преко ратних операција током 1915, повлачења српскевојске преко Албаније, па све до Солунског фронта и ослобађања земље, о којима се зна готово све – о томе како је заправо рат почео, зна се веома мало. И то што се зна углавном су забележена сећања учесника, а не резултат озбиљног научног истраживања и тумачења. Укратко, српска влада и војска су се неколико дана пред почетак рата повукли у Ниш и градоставили без одбране. То су Аустријанци знали и свега неколико сати након објаве рата кренули су из правца Земуна на речним баржама, упратњи, по свему судећи, самоједног ратног брода, с намером да се буквално ушетају унебрањениград. Међутим,са обалесу их пушчаном паљбом дочекалинаоружани финансијски стражари,којима се придружила групица комита, па је аустроугарска армада преживела понижавајући фијаско. Не само да се нису искрцали на десну, београдску обалу Савевећ је неколико стотина војника – по неким проценама и око хиљаду–погинуло или се утопило у реци.

Неуспели први напад на Београд био је први аустроугарски пораз у рату којиће однети, до тада, незабележене жртве и разарања. Међутим, и поред великепобеде бранилаца Београда, ово је био поражавајући дан и за војскуКраљевине Србије, која је главни град и њене житеље оставила без одбране.Једини јунаци, прави хероји, били су финансијски стражари, комите и грађани Београда, који су храбро дочекали нападаче и спречили их у њиховој намери. Не крије ли се у овоме и решење загонетка због чега ни српска историографија, пре свега војна, није на прави начин расветлила овај догађај, а потом му и на сваки други начин одредила одговарајуће место.

И свет, а и ми, пожурили смо да обележимо стогодишњицу Сарајевскогатентата и тиме као да смо задовољили потребу да обележимо годишњицу почетка Првог светскограта – што су два сасвим различита догађаја. Питам се како ће Србија да обележи 28. јул, дан када је заправо рат почео, и то управо овде, у Београду, у Србији. И ако постоје планови, јавност са њима није упозната. Ако не постоје, сасвим је јасно да је пропуштена прилика да се бар на стоту годишњицу, почетак овог рата, први пут, обележи на прави начин.

Пропуштена је и прилика да град Београд донесе одлука да се на деснојсавској обали подигне споменик који ће нас, наше госте, а и будуће нараштаје, подсећати на један од најважнијих дана у историји Београда и Србије.

Новинар