Позитивна манипулација

Када је реч о манипулисању повремено се поставља питање постојања позитивне манипулације: Да ли манипулација може бити позитивна и ако може – у којим је то случајевима?

Када неко манипулише он покушава да без знања особе којом манипулише оствари неки скривени циљ. То најчешће значи да успех манипулације доноси неку добит особи која манипулише, а штету особи која је манипулисана. То је типична ситуација у којој једна страна добија, а друга губи. Али, шта је са ситуацијом када онај који манипулише то чини у корист друге особе која и јесте предмет манипулисања. Зар то није пример „позитивне манипулације”?

Колико је таква манипулација позитивна можете лако схватити ако се ставите у положај манипулисане особе. Замислите да вас, одраслу особу, неко манипулише „за ваше добро”, сматрајући да он боље од вас зна шта је за вас добро, а шта је лоше. Већини одраслих људи је потпуно неприхватљиво да неко други у њихово име и за њихов рачун одређује шта је за њих добро или најбоље, а шта је лоше, и да у складу са тим одлучује уместо њих.

Људи који спроводе овакве „позитивне манипулације” преузимају велику одговорност, јер са последицама њихових одлука неће живети они, већ људи у чије су их име донели. Одрасла особа је та која сама треба да процени шта је за њу добро, а шта је лоше и да у складу са том проценом донесе одлуке са чијим последицама ће живети. Уколико она треба да донесе важну одлуку у области у којој нема довољно потребног знања, као што је то, на пример, у случају да треба да изабере неки од могућих начина лечења озбиљне болести, не треба неко други да одлучи уместо ње, већ она треба да стекне потребно знање и да у складу са разумевањем битних фактора, донесе одлуку.

За разлику од одраслих, деца нису у стању да разумеју и рационално резонују, па ни да доносе одлуке у своје име. И зато је родитељ тај који размишља о дететовом добру и који доноси одлуке у корист детета. У том смислу, позитивне манипулације јесу део родитељског васпитног репертоара.

Постоји још једна ситуација у којој се може говорити о позитивној манипулацији, а то је ситуација у којој се неко брани од туђе манипулације. У ситуацији у којој једна страна може да отворено комуницира и да манипулише при чему негира да манипулише, а друга страна само отворено комуницира, прва страна има више избора због чега је у предности. И зато је некада нужно манипулисати манипулатором да би се неко могао заштитити.

Грађани су одрасли људи и зато нема ништа позитивно у томе да влада третира народ као децу, манипулишући информацијама за његово добро, како се не би „узнемирио” и како не би „завладала паника”.